Problem izlaznosti

Sve je više zemalja koje se suočavaju sa problemom nedovoljne zainteresovanosti za izlazak na izbore. I Nemačka je poslednjih godina među njima. Taj trend je pre svega primetan u vreme održavanja pokrajinskih izbora. U poređenju sa izborima od pre dve do tri decenije, izlaznost na izborima manja je i za više od 10 odsto. Šta je razlog tome? Nezainteresovanost ili je ipak reč o protestu i nezadovoljstvu. Evo šta kažu slučajni prolaznici na ulici:

"Normalno bi bilo da čovek iskoristi šansu i pravo da glasa. Ali izbor stranka nije baš ubedljiv, tako da ne znam da li ću izaći na izbore".

"Kada svaki birač dobije službeni auto, onda ću ponovo da glasam".

"Teško je jer nijedna stranka ne zastupa moje interese".

Ne – birač kao takav ne postoji

Ričard Hilmer, šef Instituta za istraživanje javnog mnjenja deli sve apstinente u tri grupe:

"Ne-birač kao takav ne postoji. Ali postoje njegove razne forme. Notorni ne-birač koji zaista nikada ne izlazi na izbore. Ali on je izuzetak. Tipični su ne-birači koji pred svake izbore odlučuju hoće li glasati ili ne - zavisno od nivoa izbora i mogućih rezultata. I postoje tzv. fakultativni ne-birači. Njih iznenadni poslovi ili bolest sprečavaju da biraju."

Presudna je druga grupa ne-birača. Za razliku od notornih i fakultativnih ne-birača, njih harizmatični političari ili konkretne teme mogu da motivišu na glasanje. Ali zašto je izlaznost u Nemačkoj mnogo manja na pokrajinskom nego na saveznom nivou?

"Činjenica je da su pokrajinski izbori tokom godina izgubili na značaju. Građani sve više osećaju da se ključni problemi poput nezaposlenosti i privrednog razvoja rešavaju pre svega na saveznom, a ne na pokrajinskom nivou".

To je trend širom Nemačke. Izlaznost na izborima konstantno opada u Sarskoj oblasti, Tiringiji i Saksoniji. Čak je 2006. i u pokrajini Saksoniji-Anhalt samo 44 odsto birača izašlo na izbore.

Autor: Nadine Vojcik / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Dijana Roščić