Problem je unutar same BiH

Usvajanje deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije, kao i rezultate trojnih razgovora u Istanbulu, mnogi ocenjuju kao važan napredak u odnosima između Beograda i Sarajeva. Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, smatra da uvek treba biti optimista kada se započinje neko novo poglavlje, kao što je ovo u odnosima između dveju zemalja. Iako kaže da bi trebalo dobronamerno shvatiti napore predsednika Srbije, Kacin za Dojče vele dodaje i sledeće:

„Deo politike odnosa sa susedima uvek se najavljuje van Srbije – ili u Turskoj, ili u Hrvatskoj, ili Mađarskoj. Trebalo bi zato sačekati i videti kako stvari izgledaju unutar Srbije, kako na to reaguje srpska Skupština i javno mnjenje”, kaže Kacin.

Na negativne reakcije koje se mogu čuti iz Banjaluke povodom novih koraka Beograda u pravcu bolje saradnje sa Sarajevom, Kacin kaže da Republika Srpska nikada nije imala ekskluzivno pravo na odnose sa Beogradom. „To je iluzija koju su u Banja Luci dugo vremena gajili. Reakcije koje manifestuje gospodin Dodik pokazuju da je on u strahu od pozitivnog razvoja događaja. Što on grublje reaguje, to je jasnije da se oseća ranjiv i odgurnut na stranu.”

RS se može osetiti slabijom i ranjivijom

Da službeni stav Srbije nikada nije bio ovako pozitivan prema Bosni i Hercegovini, i da BiH nikada nije imala tako dobre odnose sa susedima, smatra direktor programa za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG) Marko Prelec. „Srbija apsolutno korektno ide u pravcu međudržavnih odnosa koji se moraju zasnivati na relaciji Beograd-Sarajevo. Dakle ne na parcijalnim odnosima sa entitetima, već na odnosima sa državom kao takvom. To je apsolutno korektno i dobro”, ocenjuje Prelec.

Prelec međutim naglašava da bi, sa druge strane, unutrašnje pitanje BiH moglo postati komplikovanije zbog činjenice da se novim razvojem događaja na relaciji Beograd-Sarajevo, srpska zajednica u BiH može osetiti slabijom i ranjivijom. Direktor programa za Balkan MKG za Dojče vele kaže da to nije dobro, pogotovo ne u trenutnoj situaciji, kada, samo sa osećajem sigurnosti, zajednice u BiH mogu doprineti da ta zemlja funkcioniše kao funkcionalno i koherentno društvo.

„Najbolji način, koji bi pridoneo pozitivnom razvitku, koji bi bio dobar za BiH jeste da se utiče na svaku zajednicu pojedinačno da pruže ruke jedni drugima. To mora biti nešto što će biti na dinamici Banjaluka-Sarajevo, Sarajevo-Mostar”, kaže Prelec. On dodaje i to da je samit u Istambulu pokazao da postoji razdor po pitanju regionalnih odnosa unutar BiH. To se ogleda u činjenici da se stavovi Predsedništva BiH ne shvataju kao glas BiH, već kao glas pojednih naroda i da je zbog toga Bosna i Hercegovina nedovoljno spremna da odgovori na pruženu ruku saradnje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković