Problemi školstva i zdravstva

Naime, i pored svih pokušaja reformisanja nemački sistem školovanja u poredjenjima na medjunarodnom planu ne kotira se baš visoko. Premalo je visoko obrazovanih gradjana, stručnjaka, premalo se ulaže u školstvo. Najnovija studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj opet je otkrila mnoge slabosti na tom planu.

Kelner Štat Ancajger opominje da bi dijagnozu OECD trebalo uzeti ozbiljno i piše:

Političari su dovoljno pametovali poslednjih godina kada se radi o školskom sistemu. Medjutim, nisu uradili ono što je trebalo. U Nemačkoj ima premalo gradjana sa višim obrazovanjem. Razlog za to treba tražiti i u uzajamnoj povezanosti školovanja i socijalanog porekla. Deca iz porodica sa nižim obrazovanjem se ne podstiču dovoljno. Prerano završavaju u školama koje im ne nude velike šanse za dalje obrazovanje.

Slično mišljenje zastupa i General Ancajger iz Bona koji zaključuje:

“Kao i ranije, Nemačka premalo ulaže u obrazovanje. Kao i ranije, uspešno školovanje zavisi, kao ni u jednoj drugoj zemlji, od socijalnog porekla. Već godinama kao odgovor na brojne studije, politika kao odgovor igra istu umirujuću igru. Zna se gde leži problem, na dobrom putu smo da ga rešimo. Istina izgleda drugačije. Ako se obrazovna politika bitno ne promeni, i ako se ne iskoriste šanse i ne zaboravi na preranu selekciju i poslednje nade u poboljšanje će se raspršiti kao mehuri od sapuna.”

Švarcvalder Bote iz Oberndorfa piše

“ Obrazovna jesen – ah, kako je to lepo. Ministarka za obrazovanje Šavan je pronašla način da sakrije nemačke manjkavosti u školama i univerzitetima. Pa naravno, školski sistem u Nemačkoj i jeste ušao u svoju jesen, a ako se nešto hitno ne promeni uskoro će ući i u zimu.”

Velt se pod naslovom “Lekari napuštaju Nemačku” dotiče još jednog akutnog problema i piše da u proseku svaki drugi lekar razmišlja da napusti posao. Krivica leži u prekovremenom neplaćenom radu i lošim uslovima rada. Lekari se samo umorno smeškaju kada se pomene dozvoljenih 48 radnih sati nedeljno. Toliko sati lekari ponekad odrade za samo tri dana . Uz to ide podatak da se oko 100 do 200 operacija godišnje u Nemačkoj izvede pogrešno jer lekari npr. operišu na pogrešnoj strani tela. U najboljem slučaju operacija se ponavlja na pravoj strani, u najgorem pacijent može da umre. Svaki peti hirurg je u praksi jedanput pogrešio na ovaj način, piše Velt.

Frankfurter Algemajne Cajtung piše o istoj temi:

Za greške koje se dogadjaju i koje mogu biti pogubne za pacijenta lekari krive preveliki broj operacija, nervozu i brzinu od kojih nisu izuzete ni operacione sale u bolnicama. Greške koje se dogadjaju su dramatične a zdravstvene osiguranja kase AOK i DKG su podstakle inicijativu za zaštitu pacijenata. Propisana su četiri dodatna pravila koja bi trebala da onemoguće greške kod operacija.