Problemi nemačke industrije nafte i zemnog gasa

Učinkom u prošloj godini nemačke firme koje se bave eksploatacijom nafte i zemnog gasa mogu biti samo delimično zadovoljne. S jedne strane one mogu biti ponosne što su 2004. uspele da primene nove, efikasnije tehnologije. A uz to je i proizvodnja zemnog gasa u inostranstvu povećana za blizu 12 odsto. Ali istovremeno, iskazali su se i odredjeni problemi koji nisu zanemarljivi.

Eksploatacija zemnog gasa u inostranstvu je samo jedna strana medalje kaže predsednik udruženja proizvodjača nafte i gasa u Nemačkoj Gernot Kalkofen. Jer, navodi on dalje, firme članice udruženja na čijem je on čelu, su prošle godine u Nemačkoj ostvarile za sedam odsto manju proizvodnju nego prethodne godine.

“Naša proizvodnja je nešto opala, jer mi u Nemačkoj sve više moramo da se borimo kako da kompenzujemo eksploataciju gasa. S druge strane cene gasa nisu toliko porasle kao cene nafte”, kaže Kalkofen.

Ipak, petina ukupne potrošnje gasa u Nemačkoj dolazi iz same Nemačke. Medjutim, dok su cene gasa za potrošače značajno porasle, proizvodjači teško mogu da povećaju njegovu prodajnu cenu.

“Razvoj u Nemačkoj je usporen zbog jakog kursa evra i zbog odvajanja cene gasa od cene nafte, tako da mi kao proizvodjači nismo imali nikakvo povećanje cene zemnog gasa”, ističe Kalkofen.

Predsednik udruženja proizvodjača nafte i gasa u Nemačkoj kaže da da gas u prvom redu prati cenu teških ulja, kao što je lož-ulje. Medjutim, cene ovih vrsta ulja su znatno manje skočile nego cene sirove nafte, tipa Brent, od koje se pravi benzin.

U medjuvremenu oni koji se u Nemačkoj bave crpljenjem nafte i gasa moraju sve više da investiraju, kako bi količine tih energenata držali na približno istom nivou. Sem toga do novih rezervi je sve teže stići. Preduzeća moraju da razvijaju efikasnije i time skuplje tehnike, kako bi došli do novih rezervi gasa koje se nalaze u izuzetno kamenitom terenu.

«U Nemačkoj on-shore mi vidimo potencijale u daljem otvaranju nalazišta takozvanog tajt-gasa, koja se nalaze na većoj dubini i čija je eksploatacija komplikovanija. I off-shore, u delu Severnog mora koji pripada Nemačkoj ima još znatnih potencijala koje mi želimo da eksploatišemo», kaže Kalkofen.

Na Severnom moru, medjutim, eksploatatori nafte i gasa imaju konkurenciju u proizvodjačima energije uz pomoć vetra, pošto se radi o oblastima koje, iz razloga zaštite životne sredine, nisu zabranjene za korišćenje u privredne svrhe.

Još se ne zna kakve će posledice po nemačku privredu imati to što je savezna vlada velike delove Severnog mora koje pripada Nemačkoj, prijavila Evropskoj uniji kao zone zaštite prirode, kaže Kalofen. Tako da, pošto su u Nemačkoj mogućnosti ograničene, nemačka preduzeća i dalje investiraju u inostranstvu. Više od četiri petine ukupne količine nafte koju su iscrple nemačke firme dolaze iz inostranstva, i to pre svega iz Libije. Medjutim, eksploatacija nafte nemačkih firmi u inostranstvu je u laganom padu.

«To je kratkoročni razvoj, male oscilacije od godine do godine. Tako nešto smo uvek imali i u prošlosti. To, medjutim, ne znači da dugoročni trend i dalje ne ide u pravcu da mi više nafte proizvodimo u inostranstvu nego u Nemačkoj», naglašava Kalkofen.

Što se tiče zemnog gasa, situacija je obrnuta. Tri četvrtine proizvodnje se i dalje crpe u Nemačkoj, ali taj udeo lagano opada.

«Nemačka preduzeća eksploatišu gas u inostranstvu uglavnom u Americi, u Južnoj Americi, ali i u Evropi u Severnom moru i u severnoj Africi. Porast proizvodnje zemnog gasa nemačkih firmi u inostranstvu je vrlo pozitivan. Poslednjih godina stalno se beleži porast proizvodnje. I očekujemo da će se taj trend nastaviti i narednih godina», reči su predsednika udruženja proizvodjača nafte i gasa u Nemačkoj Gernota Kalkofena. On na kraju još dodaje da pored nabrojanih područja gde su aktivne nemačke firme, nemačka industrija zemnog gasa sada istražuje mogućnosti da svoje polje delatnosti proširi i na Rusiju i druge zemlje Zajednice nezavisnih država.