Prodaja NIS-a: množenje ucena i problema

Vlada Srbije i Gasprom potpisali su ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj državnoj kompaniji za 400 miliona evra i dokumente o izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa Banatski dvor. Predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su i zajedničku izjavu, koji će biti politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor.

Tadić je povodom postpisivanja krovnog političkog sporazuma o sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim koji je najavljen kao garancija za izgradnju gasovoda kroz Srbiju rekao: “Mislim da smo postigli veoma mnogo, imajući u vidu početni papir od kojeg smo krenuli. Naravno, nikada tokom pregovora ne ostvarite sve što ste želeli, ali u celini mislim da možemo da budemo zadovoljni”, rekao je srpski predsednik.

“Izborili smo se...”

Odbacivši primedbe da ruska strana nije ponudila dovoljne garancije Srbiji, Tadić je dodao: “Imaćemo najviši nivo garancija da će sva tri dela ovog našeg sporazuma biti i ispoštovana. Izborili smo se za socijalni program, izborili smo se za ekološku zaštitu, izborili smo se za garancije vezane za investicije. Više od 500 miliona evra u narednim godinama biti investirano u NIS. Oko svih tih pitanja bilo je potrebno boriti se. Uveren sam da imamo dobar sporazum koji na kraju treba da rezultira i izgradnjom gasovoda Južni tok i imamo određenu potvrdu ili garancije da će taj gasovod konačno doći i u naše krajeve.”

Broj ucena i problema – sve veći

Ekonomista Miroslav Prokopijević kritikovao je nameru vlasti u Srbiji da prodaju NIS i upitao kako je moguće da nije bio raspisan tender za prodaju najjače nacionalne kompanije: “Ako je ovo cena, zašto nije bio tender pa ko na tenderu da najviše para – neka kupi kompaniju. Ako je to Gasprom, neka to onda bude Gasprom. Druga stvar, ako jedna strana, koja ulazi u aranžman, kreće da ucenjuje drugu stranu od početka: ‘ako ne prodate NIS neće biti Južnog toka, ako ne uradite ovo, neće biti onoga’ itd. Znači, u takav aranžman se ne isplati ulaziti, jer će broj ucena i broj problema biti sve veći.”

Udaljavanje od EU

Sve u svemu, smatra Prokopijević, to ne samo da je katastrofalni ekonomski posao, već udaljava Srbiju i od Evropske Unije i čini da se stiče utisak da zemlja pokušava da sedi na dve stolice: “Postoji u samom sporazumu nekoliko stvari koje protvreče filozofije EU. Naime, od 2005. godine u Uniji je snabdevanje gasom potpuno privatizovano i potpuno je demonopolizovano tržište u svakoj od zemalja. Znači, mi ako sada, 2009, 2010. ili 2011. godine pravimo monopol, i to sa kompanijom iz Rusije, mi zapravo direktno kažemo da ne nameravamo da u tom vremenu uđemo u bilo kakav bliži odnos sa EU. Prema tome, tu postoje veliki problemi i ja ne znam kako će se pitanje te dve stolice moći rasplesti.”

Bez oštrijih reakcija javnosti

Prokopijević je kritikovao i činjenicu da je posao sa Rusima bio izrazito netransparentan i ocenio da sve podseća na koncesioni ugovor za autoput Horgoš-Požega koji je, nakon burnih reakcija javnosti, raskinut. Naš sagovornik, međutim, dodaje da su na čudan način oštrije reakcije javnosti u slučaju NIS-a izostale.