Prodor na svetsko tržište umetnosti

Kada Džonatan Garnham govori o svom poslu, očigledno je da se nalazi u svom elementu. Preduzimljivi direktor galerije „Blenk prodžekt“ iz Kejptauna želi da mladim umetnicima iz svoje domovine, Južnoafričke Republike, pruži više mogućnosti za napredak: „To tržište je malo i veoma konzervativno. Savremena umetnost se teško prodaje, kupuju je ljudi koji imaju novca i to priznate južnoafričke slikare. Mladima je teško da se probiju, postoji samo nekoliko kolekcionara. Zato sam ovde, da osvojim novo tržište“, kaže on.

Najpoznatiji umetnici iz južne Afrike, kao što su Kendel Girs, Kandis Brajc iili Mošekva Langa napustili su svoju domovinu. Otišli su u Nemačku, Belgiju, SAD ili Holandiju. Tamo su dobili više podrške nego na afričkom kontinentu, gde institucije, kao što Južnoafrička nacionalna galerija, godišnje raspolažu sa samo 10.000 evra za kupovinu novih slika. Zbog toga je saradnja sa inostranstvom za Džonatana Garnhama veoma važna. On se od 2006. godine nalazi na čelu male galerije koje podržava Geteov institut u Johanesburgu. Njegov nastup na sajmu „Art Kolonj“ je prvi i to na dva načina: on po prvi put izlaže na tom sajmu, i njegova galerija je prva galerija iz Afrike koja je pozvana da izlaže umetnička dela u Kelnu.

Nemačko tržište

Nemačka je među najznačajnijim trgovinskim centrima za savremenu umetnost. „Trećina najskupljih umetnika na svetu ima nemački pasoš“, objašnjava Danijel Hug, umetnički direktor Art Kolonja, kome je uspelo da tom sajmu povrati međunarodni značaj. Po podacima istraživanja koje je sprovela francuska kompanija Artprajs, ukupna vrednost svih umetničkih dela prodatih u Nemačkoj tokom 2012, iznosi 144,5 miliona evra. A to je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, značaj Art Kolonja nastaviće da raste, kaže Klaus Gerit Frise iz Saveza nemačkih galerija: „Na našu žalost, velike prodaje umetničkih dela uvek se dešavaju u SAD ili u Londonu ili na dalekom Istoku, ali kao zemlja koja proizvodi i trguje umetnošću, Nemačka je veoma, veoma važna“.

Studija umetničkog sajma TEFAF donosi podatke da se svetsko tržište umetničkim delima smanjilo za oko sedam procenata prošle godine. Čak i je i Kina, koja je do 2011. beležila rekordne sume i nadmašila SAD, prošle godine zabeležila manje prodaja. „Razlog za to su naduvane cene proteklih godina“, misli Aleksandar Očs, koji upravlja jednom pekinškom galerijom. „Postupanje Narodne Republike Kine škodi tržištu umetničkih dela“, smatra on.

Brazil je nova Kina

„Bum koji smo doživeli u oblasti savremene umetnosti, bio je posledica izopačenja zapadnjačkih tržišnih odnosa. Umetnici su, kroz delovanje kineskih aukcijskih kuća, postali nezamislivo skupi. Tako su cene postale ekstremno visoke“, objašnjava Očs. Primer za to je delo „Planina u crvenom” kineskog umetnike Li Kerana, koje je 2012. prodato za 33,9 miliona evra.

Istovremeno, upravnik sajma u Kelnu, Danijel Hug, podseća da se umetnost skupo plaća i van Kine: „Verujem da u Kini ima puno potencijala, zbog ogromnog stanovništva. Ali Brazil i Južna Amerika su postali jako umetničko tržište. Možemo da kažemo da je Brazil nova Kina.“

Tome u prilog govori i činjenica da evropske galerije sve češće gostuju u toj zemlji – u Brazilu sada ima i puno kolekcionara umetničkih dela i puno novca.

Građani sveta

Nemački poslovni časopis „Menadžermagacin“ nedavno je objavio da samo 60 odsto mladih umetnika koji rade u Zapadnoj Evropi potiču iz Zapadne Evrope ili SAD. Ostatak je iz Izraela, Vijentama, Južne Koreje, Japana, Čilea, Egipta, Hrvatske, Ukrajine ili Poljske.

Umetnica iz južne Afrike, Turija Magadlela, je jedna od njih. Njena dela deo su postavke Galerije „Blenk prodžekt“. Turija je rođena je u Južnoj Africi, studirala u Amsterdamu i tamo i živi. Upravnik galerije Džonatan Garnham izabrao je njeno delo da prikaže nasilje nad ženama u Africi. Kolaž od pocepanih najlonskih čarapa na zidu stvara napetost između lepote i brutalnosti, kaže Garnham. „Ovako nešto nećete naći u Nemačkoj. Želeo sam da ovde donesem malo Afrike.“

Autori: Sabine Elce / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković