Profit od iračke nafte?

Multinacionalne naftne kompanije stoje u redu u Bagdadu. One ne žele da propuste buduće poslove sa iračkom naftom. Nadaju se velikoj dobiti. Cene su niske...

Ali odnosi nisu jednostavni. BP, Ševron, Šel, Total i mnogi drugi registrovali su se u iračkom ministarstvu za naftu. Više od 70 naftnih koncerna iz čitavog sveta. Predugovori treba da budu garant ostvarenja šansi. Naftni stručnjaci se trude da uglave nogu u vrata koja vode unosnim poslovima u budućnosti, iako mnoga pitanja i dalje ostaju otvorena. Nacrt zakona vezanih za korišćenje nafte je sačinjen, ali ga irački parlament do sada nije izglasao. Blokada je nastala zbog nepoverenja medju glavnim grupacijama iračkog stanovništva Šiita, Sunita i Kurda. Zakon treba da propiše ko kontroliše naftna polja i kako će se deliti dobijena nafta.

Bez zakona nema investicija

Bez zakona o nafti neće biti velikih i dugoročnih investicija. To je odgovor medjunarodnih koncerna. Pri tom su iračke potrebe ogromne: obnova i modernizacija naftnog sektora, prema proceni stručnjaka koštaće više do 50 milijardi evra. Rascepkane političke frakcije u zemlji složne su u jednom: samo kroz zakon sa jasnim pravilima za sve može doći do obnove razorene privrede.

Provincija Kurdistan je nedavno zaključila sopstvene ugovore sa inostranim naftnim koncernima. To je ozlojedilo nadležno ministarstvo u Bagdadu koje je sporazum označilo kao ilegalan.

Nebezbednost predstavlja problem

Koncerni se ustežu da u nestabilni Irak investiraju milijarde dolara. Zbog toga irački analitičar Sabah Muktar kaže:

"Šta vredi zakon o nafti? Kada američki vojnici u njihovim tenkovima strahuju za svoje živote, možete li pretpostaviti da geolozi ili koncerni rade na bušotinama za naftu?To je potpuna besmislica."

Koncerni i njihovi akcionari neće ući u poslove bez minimuma bezbednosti i zakonske zaštite. Zato je moguće da na kraju firme iz Kine, Rusije ili Indije profitiraju sa spremnošću na veći rizik i prve startuju u poslovima na iračkim naftnim poljima.