Promena politike prema ilegalnim migrantima

Od tog 710 identifikovanih žrtava seksualnog nasilja, 91 osoba uopšte nije imala dozvolu boravka u Nemačkoj. Neke od tih žrtava nisu ni priželjkivale da budu otkrivene, jer im je jasno da će ih policija deportovati.

Od leta prošle godine žrtve trgovine ljudima mogu da računaju na pravnu pomoć Instituta za ljudska prava i borbu protiv prinudnog rada. Hajke Rabe je koordinator projekta: „Jedna devojka je gotovo godinu dana bila primorana na prostituciju. Trgovac ljudima je, u međuvremenu, osuđen na zatvorsku kaznu, a žrtva u procesu pred Okružnim sudom traži odštetu od 200.000 evra“, kaže Rabe.

Ali to nije nimalo jednostavno. Takvi procesi su veoma komplikovani, a neretko i za žrtvu veoma opasni. Propisi nalažu obavezno prijavljivanje boravka po dolasku u Nemačku. Boravak ilegalnih migranata mora biti prijavljen Uredu za strance. To bi trebalo promeniti, ukoliko se očekuje veći učinak u borbi protiv prisilnog rada, tvrdi Hajke Rabe.

„Najvažnije je omogućiti primenu izuzetaka. A to znači da neko ko ilegalno boravi u Nemačkoj i žrtva je trgovine ljudima može bez posledica da ode u nadležan sud i prijavi prinudni rad, a da pri tome ne strahuje da će ga isti prijaviti Uredu za strance. Onima koji prijave te kriminalce i time pomognu istražnim organima treba omogućiti da ostanu u Nemačkoj i ostvare svoja prava“, kaže Rabe

Menja se pristup prema ilegalnim migrantima

U praksi bi to značilo da bi ilegalci koji sarađuju sa nadležnim organima mogli da računaju na privremeni boravak. Nemački institut za ljudska prava zagovara primenu propisa Evropske unije koji su u Evropskom parlamentu u vidu Konvencije protiv trgovine ljudima 2005. godine već usvojeni. Ali taj dokument Nemačka još nije ratifikovala. Međutim, u pojedinim delovima zemlje vlasti uveliko menjaju svoj pristup prema ilegalnim migrantima.

„U Severnoj Rajni Vestfaliji primera radi, usvojena je uredba prema kojoj deca ilegalnih migranata mogu da idu u školu, a da pri tome nemaju prijavljenu adresu boravka. Postoje i slučajevi u oblasti zdravstva koji ne zahtevaju obavezno prijavljivanje Uredu za strance“, kaže Hajke Rabe.

Ubuduće bi trebalo omogućiti i naplatu odštete, što se do sada retko dešavalo. Trenutno se u nadležnim sudovima vodi sedam takvih procesa.

Autori: Marsel Firstenau / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković