Pronađeni dnevnici „oca nacističke ideologije“

Jedan arhivar u Vilmingtonu, u američkoj saveznoj državi Delaver, 17 godina je kopao po starim spisima, dokumentima, beležnicama. Konačno, krajem prošle godine, njegov trud se isplatio. Rezultat rada objavljen je ovih dana u Muzeju Holokausta u Vašingtonu gde će najverovatnije uskoro dobiti i svoje stalno mesto.

Reč je dnevnicima i dokumentima glavnog ideologa nacističke Nemačke Alfreda Rozenberga, a za koje se dugo verovalo da su nestali i da više nikada neće biti pronađeni. „Moguće je da negde postoji još više ovakvog materijala“, rekao je Henri Majer iz Muzeja Holokausta u Vašingtonu, na konferenciji za novinare ogranizovanoj povodom ovog otkrića. Sve ukupno oko 400 stranica moglo bi dati sasvim novi uvid u, kako kažu naučni, pre svega istoričari, „jedno od najnepravednijih poglavlja ljudske istorije“. Američke vlasti su uverene da je reč o originalima. Dokumentacija bi trebalo da bude predata pomenutom muzeju, gde će joj pristup imati pre svega stručna javnost.

Alfred Rozenberg bio je jedan od Hitlerovih najbliskijih saradnika i osoba od poverenja. On je najviše uticao i učestvovao u „izgradnji“ rasnih teorija nacista, pre i za vreme Drugog svetskog rata. Rozenberg je sve do kraja rata bio član vladajućeg vrha ondašnje Nemačke. Kao ministar okupirane teritorije na Istoku, Rozenberg je bio odgovoran za ubistvo miliona Jevreja. Istovremeno, on je bio odgovoran i za sistemsku zaplenu i pljačku umetničkih dela u tom delu starog kontinenta. Nakon završetka rata Rozenberg je uhapšen. Suđeno mu je u Nirnberškim procesima. Izrečena mu je smrtna kazna, pa je 1946. godine pogubljen. Tužioci su ga tokom suđenja označavali kao „šefa Hitlerove vizije života i sveta“ i kao „duhovnog vođu čiste, nemačke rase“.

Nov uvid u ideologiju i psihologiju nacističke Nemačke?

Tokom Nirnberškog procesa, tužilaštvu su Rozenbergovi dnevnici bili na raspolaganju i kao takvi bili su smatrani izuzetno vrednim dokaznim materijalom. Međutim, nakon suđenja, ta „literatura“ je nestala. Prema navodima SAD, dnevnici su se nalazili u rukama nemačkog advokata Roberta Kempnera. On je tokom rata pobegao u Ameriku, a u Nemačku se vratio tek neposredno pre početka procesa u kojem je učestvovao kao jedan od tužilaca. Nakon suđenja, Kempner je, kako se verovalo, kompletnu dokumentaciju, tajno odneo sa sobom u Ameriku.

Posle njegove smrti, 1993. godine, ponovo se pojavio jedan deo dokumentacije, ali ostatak, tačnije velika većina, do sada nije bila pronađena. Sve dok krajem prošle godine američke vlasti nisu dobile informacije od jednog saradnika Muzeja Holokausta, o ponovnom otkrivanju tragova nacističke dokumentacije.

Konkretno, reč je o dnevnicima koje je Rozenberg vodio u periodu između 1934. i 1944. godine. Osim toga, pronađene su i mnoge beleške i detaljni opisi ondašnjih situacija. Istoričari se sada nadaju da će na osnovu ovog materijala, dobiti sasvim novi uvid u likvidaciju miliona Jevreja tokom vladavine Adolfa Hitlera. „Ovaj materijal dokumentuje ne samo motive i delovanja počinilaca, već i žrtava. U tom smislu je svakako reč o vrednoj dokumentaciji na temelju koje ćemo moći bolje da razumemo, zašto je uopšte došlo do Holokausta“, zaključuje Sara Blumfild, direktorka Muzeja Holokausta u Vašingtonu.

Autor: Željka Telišman (ard,afp)
Redakcija: Jakov Leon