Propao samit i propuštena šansa
4. jul 2005.
Čemu sve to? To nije bio susret koji je doneo značajan korak u bilo kom pravcu. Nemački kancelar kojem je upravo izglasano nepoverenje, uzdrman Francuz i jedan ruski predsednik koji se medju demokratama nikad nije potpuno dobro osećao. To su bili zvaničnici, praćeni novinarima u letovalištu iz snova na Baltičkom moru. Izjave političara bile su standardne, već svima poznate.
Ako se pita za povod zbog čega je ovakav spektakl uopšte priredjivan, nema zadovoljavajućeg odgovora. Najmanje je za osudu Žak Širak. On pledira za svoj finasijski model za Afriku i raduje se što je u ovom trenutku u najmanju ruku omiljeniji u inostranstvu nego kod kuće.
Motivi saveznog kancelara Šredera su još manje za pohvalu: On još uvek može pobrati poene za izbornu kampanju iz fotografija sa prijateljem iz Kremlja. Medjutim cena za ovakvo prijateljstvo je visoka. Što je Šreder snishodljiviji prema Putinu, utoliko su veća zgražanja medju kritičarima ruske politike. Kada je neko čuo pitanja koja je Šreder postavio u vezi privredne politike, pravne države kod afere sa Hordokovskim, povodom ograničavanja slobode medija, ili povodom stanja dmokratije? Da li tema ljudskih pravca u Rusiji i Čečeniji više nije tema u Berlinu?
I naravno kako su se pri tom osećali novi partneri u EU Poljska i Litvanija, dok nemački kancelar slavi u Kalinjingradu, a njima kao direktnim susedima vrata ostaju zatvorena. To je otužno i štetno. Jer susedi ruske enklave su takodje susedi i nemački partneri u EU.
Poljaci i Baltici iz istorijskih razloga Nemačkoj, ne bi trebalo da budu manje važni od Rusa. Proslava jubileja 750 godina Kalinjingrada trebalo je da bude evropski spektakl. Ljudi u gradu, simpatični, razdragani Rusi su to zaslužili. Medjutim, kako to često biva, sve se pretvorilo u žurku iza koje je ostao razbijen porcelan.
Horst Klojzer