Prosjaci u Mostaru većinom iz Srbije

Đulija ima 23 godine. Svakodnevno prosi u blizini Starog mosta u Mostaru. Bebu koju je rodila pre nekoliko mjeseci, nosi sa sobom i obično se na nju poziva kada moli za novac.

„Daj, Bog te nagradio, makar pola marke! Nemam nikoga, dabogda ti djeca zdrava bila, daj bebi da kupim mlijeka.“

Novac traže deca, žene u iznošenoj odjeći, starci... To je njihov posao - isprositi šta se može. Iako često izgledaju kao najnesrećniji ljudi na svetu, oni su zapravo profesionalni prodavci muke, i sve što nose, rade ili kažu deo je strategije za „uspešno pružanje ruke“.

Turiste vuku za rukave

Prosjaci su uglavnom Romi, domicilni ili oni koji povremeno borave u Mostaru, vikendom ili pijačnim danima, ali neretko i siromašni stanovnici tog grada kao i duševni bolesnici.

„Najbolje zaradimo kada je turistička sezona“, kaže grupa dece prosjaka koji vuku turiste za rukav u Starom gradu tražeći novac.

Pored maloletnika, taj vid zarade primenjuju i starije osobe, koje nisu htele da otkriju koliko dnevno zarade i da uglavnom na „posao“ izlaze ujutro i nakon 20 sati navečer, kada najviše građana boravi na ulicama.

Bajro Halilović iz Udruženja Roma kaže da su, nažalost, Romi ti koji najčešće prose, pogotovo deca. „Odgovorno tvrdim da članovi mostarske romske zajednice nisu uključeni u prosjačenje ili ima par izolovanih slučajeva. Domicilni Romi su ljudi koji na pošten način pokušavaju da zarade hleb za sebe i svoje porodice. Iako posla za njih nema, oni se pretežno bave sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina, kao odeće i obuće na pijacama“, kaže Halilović.

Organizovano prosjačenje

Javna je tajna da mali prosjaci rade za velike gazde, koje ih „nagrađuju“ sićom, a za sebe zadržavaju veći deo.„Reč je o organizovanom prosjačenju“, slažu se i u policiji i u Turističkoj zajednici grada Mostara i Hercegovačko-neretvanskog kantona.

„Nažalost to su problemi s kojima se suočavamo tokom cele godine, ali prosjačenje je problem koji je više izražen upravo leti“, kaže Mensud Duraković iz Turističke zajednice Mostara. „Došao sam do podataka da su to organizovane grupe, koje dolaze većinom iz Srbije. To je organizovani kriminal i krajnje je vreme da policija reaguje“, ukazuje Duraković.

Iz policije kažu da se susreću s brojnim problemima jer su najčešće u pitanju maloletnici. „Radimo onoliko koliko nam to zakon dozvoljava. Protiv pojedinih podignemo i krivične prijave“, naglašava Ranko Anić, inspektor Policijske stanice Mostar. On napominje da su akcije sklanjanja dece sa ulice česte, ali da je taj problem znatno kompleksniji.

„Prose uglavnom žene same ili sa decom u naručju, mada je zabeleženo i nekoliko muškaraca koji su proseći u samom centru prekršili zakon. Prosjacima koji dolaze sa strane teško je stati na put jer oni nemaju stalne adrese prebivališta u Mostaru“, kažu u policiji.

„Daj samo pola marke“

„Samo bih vas nešto pitao...“, krene prosjak dok slučajni prolaznik verovatno misli da će ga pitati za neki smer ili adresu. „Imate možda pola marke?“, reči su koje slede. Često prosjaci znaju da traže i novac za autobusku kartu ili hranu, ali ako im neko ponudi da im kupi sendvič u trgovini, znaju i bezobrazno da reaguju.

Na apele Mostaraca da se grad, pogotovo kad je turistička sezona na pomolu, ozbiljnije pobrine za prosjake i trajno stane na put sve primetnijem obrascu njihove zloupotrebe, u administrativnoj službi grada kažu da oni nemaju ništa s tim društvenim i socijalnim problemom i da oni jedino što povodom prosjačenja rade, jeste obraćanje MUP-u.

Problem se (ne) može rešiti

U Centru za socijalni rad odgovaraju da su zajedničke akcije sa policijom tek kratkoročno rešenje, jer organizovane grupe odraslih ubrzo vraćaju decu na ulicu. Kada pronađu decu na ulici, socijalni radnici ih odvode u prihvatilište, gde borave dok ne uspostave kontakt s roditeljima. Većina njih čak ne želi ni da dozvoli socijalnim radnicima da ih odvedu u prihvatilište.

Prema zakonu, za prosjačenje kao prekršaj, mogu biti izrečene novčane kazne od 50 do 300 konvertibilnih maraka. Takođe, osobe koje nisu iz Bosne i Hercegovine, nakon prekršajne prijave za prosjačenje, mogu biti deportovane iz zemlje.

Autor: Sanel Kajan, Mostar

Odgovorni urednik: Ivan Đerković