Proslava rodjenja Hristovog

Božić se nekada zajedno praznovao sa Bogojavljenjem. Ljudi, prvi hrišćani nisu pridavali mnogo važnosti telesnom rođenju, već duhovnom. Ali već od IV, V veka Božić počinje da se praznuje kao poseban praznik i hrišćani su počeli da ga praznuju u zamenu za paganski praznik boga sunca.

Mladi i tradicija

Sada je postalo popularno da se mladi interseuju za duhovnu stvarnost, kao što je ranije bilo popularno govoriti da nas duhovnost i duhovne stvari ne interesuju, kaže otac Vajo Jović.

Međutim crkva je otvorena za sve ljude i nije naše da ispitujemo tajne ljudskog srca to samo Bog može da zna, ali crkva je kao dobra mati koja treba da bude otvorena za sve ljude i svi su dobro došli.

Duška je deda na selu naučio kako se unosi badnjak i slavi Božić, ali Duško sada ima i Aleksu i živi u gradu.

Ja otkako ima svoju porodicu, uzmem badnjak i s obzirom da imam dete (Aleksa 5 godina), svako Badnje veče, poslednjih godina, on unosi Badnjak i tako na neki način u urbanim uslovima nastavljamo tu tradiciju koliko je moguće.

Badnjak i položajnik

Badnjak se u gradskim uslovima u kuću unosi u vidu nekoliko hrastovih grančica i malo slame kaže Svetlana.

A na sam dan Božića u kuću dolazi poseban gost, to je položajnik. On pozdravi dom božićnim pozdravom. Veruje se da je to čovek koji na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću, a isto tako se veruje da će biti srećan i onaj koji prilikom lomljenja česnice dobije deo u kom je novčić.

Posebno je omiljena ponoćna liturgija

U proslavi Božića svi učestvuju, a najvažnije je prisustvovati barem nekoj od liturgija, a naročito onoj liturgiji u ponoć, na kojoj ipak bude najviše mladih.

Pošto i ovde sada omladina kao i na zapadu voli da izlazi kasno naveče, a vrati se rano ujutro, tako se ponoćna liturgija uklapa u taj način ponašanja. Pa im dobro dođe da se zajednički okupe na jednoj liturgiji i da zadovolje Boga, a s druge strane da zadovolje i svoje prohteve, da se sretnu i da se druže. Pa posle liturgije ostanu do zore da proslave.