Protesti ogorčenih zabrinjavaju političare

„Ovde sam zato što više ne razumem šta se dešava, iako sam studirala ekonomiju. Mislim da 80 odsto naših parlamentaraca to takođe ne razume, a onda je to veliki problem…“

„To je kao igra u kockarnici. Situacija se tako razvila da je sve postalo igra.“

„Kapitalizam je promašio. Pokazao je svoje pravo lice, pošto je on u stvari baš takav.“

Ovo su samo neke izjave demonstranata u Frankfurtu na Majni proteklog vikenda. Najavljen je veliki protestni pokret, ali u nemačkim gradovima na ulice je izašlo samo nekoliko desetina hiljada ljudi. Ipak, možda je to bio samo početak demonstracija protiv moći banaka i uticaja finansijskih tržišta. Uzor demonstrantima bio je američki protestni pokret „Okupirajmo Volstrit“ koji javnost, već četiri nedelje, prati s velikom pažnjom.

Da li je to iskra koja je zapalila i Nemačku?

Volfgang Krauze, politikolog i istraživač na institutu društvenih nauka u Hamburgu kaže: „Upravo to misle organizatori ’Ataka’. To nije moja ocena. Ako demonstracije od proteklog vikenda uporedimo sa protestima protiv rata u Iraku, protiv nuklearki ili sa demonstracijama antiglobalista, onda nema govora o nekom velikom protestu. Doduše, mi za sada još ne možemo da kažemo da li će taj pokret i ostati tako mali, pošto su sve prognoze za sada veoma teške. Ovo je bila neka vrsta testa. Pa ipak, organizatorima je pošlo za rukom da u više od 50 nemačkih gradova organizuju demonstracije. U nekim gradovima nameravaju da ih nastave, na primer u Frankfurtu, Berlinu itd, ali, da li će im to uspeti, zavisi od faktora koje oni ne kontrolišu.

U vezi sa time napomenimo još i to da i na Menhetenu broj demonstranata nije bio najbitniji. Bitno je bilo mesto – Volstrit, i određeni momenat. I zbog toga je došlo do razvoja situacije koji je skrenuo pažnju ne samo američke, već i svetske javnosti. Od toga je u Nemačkoj daleko…

„Sumnjam da je Evropska centralna banka zaista prava adresa protiv koje su upereni ovi protesti. Naime, postoji dilema da smo suočeni sa apstraktnim finansijskim i sistemom banaka. Problem demonstranata sastoji se u tome da se to prevede u konkretne institute i konkretne zahteve. To ovom pokretu nedostaje“, smatra Krauze.

Šojble: Političari moraju postavljati pravila

S druge strane, za razliku od SAD koje imaju dvopartijski sistem, u Nemačkoj postoji zdrava opozicija, u kojoj su zastupljeni najrazličitiji interesi. Šef socijaldemokrata (SPD) Zigmar Gabrijel pokazao je da ova stranka pozitivno reaguje na demonstrante, ali to je slučaj i sa većinom ostalih političara - reč je o nekoj vrsti „zagrljaja“. Oni koji se ograđuju su u stvari u manjini.

I savezni ministar finansija Volfgang Šojble izbliza je pratio najnovije događaje: „Sa velikom pažnjom pratim ove proteste i veoma ih ozbiljno shvatam. Kolegama već mesecima, a poslednji put na skupu G 20, govorim da mi, političari, moramo uverljivo da nastupimo i da kažemo da smo mi ti koji postavljaju pravila, da nismo prepušteni talasima tržišta - jer upravo taj utisak narod stiče. Taj utisak moramo da razbijemo, inače to više neće biti samo kriza socijalne tržišne privrede i finansijskih tržišta, već kriza demokratskog sistema,“ izjavio je Volfgang Šojble.

A što se tiče prognoze, politikolog Volfgang Krausa kaže: „Za razliku od Nemačke, u nekim drugim zemljama Evrope - na primer Španiji ili Italiji, stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice i moguće je da će ti impulsi imati jači uticaj na razvoj situacije i u Nemačkoj. Ne isključujem mogućnost da bi to mogao da postane snažan pokret.“

Autorka: Mirjana Kine-Veljković (dw)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković