Protiv rasizma i komercijalizacije fudbala

Poslednje kolo Treće zagrebačke fudbalske lige baš i ne zvuči kao neka sportska atrakcija. Ipak, susret NK Zagreba 041 i NK Zelengaja prošle subote okupio je više stotina ljudi na igralištu Hrelić u periferijskoj četvrti Dugave. Većina je došla zbog domaćina, osnovanog prošlog leta i automatski raspoređenog u najniži rang. Činjenicu domaćinstva, međutim, treba pojasniti: teren zapravo pripada Zelengaju, a Zagreb 041 je u takoreći podstanarskom statusu. Pritom je taj status bez naknade, jer je reč o ekipama gotovo bez budžeta. Potonji je klub u ovom kolu jednostavno bio takmičarski na redu kao domaćin, ali to je malo kome u Dugavama značilo neki bitan podatak.

„Navijam za Zelengaj“, kaže nam je jedan postariji gledalaca na omalenoj tribini, u društvu s unukom, smejući se, „ali sad su i jedni i drugi – naši dečki, izgleda“.

Protiv hiperkomercijalizacije fudbala

Videće se takav pristup i po konačnom rezultatu od 3:1 za Zelengaj, zbog kojeg će ta ekipa da završi ovo prvenstvo na trećem mestu, a protivnik na četvrtom. Uglavnom, nije bilo posebno razočaranih nakon utakmice, Zagreb 041 slavio je već i samo privođenje svoje prve sezone kraju. Nas je tamo pak privuklo šire značenje te nestandardne sportske institucije, budući da je posredi kolektiv posvećen direktno-demokratskim načelima, egalitarizmu, kao i borbi protiv rasizma.

To se vidi i „golim okom“ – dres Zagreba 041 krase dugine boje, dok u njima nastupaju i tamnoputi igrači. Njihova je pojava u Hrvatskoj sasvim uobičajena za više rangove, gde nastupaju profesionalci. Ali ovde se radi o azilantima, a sam klub aktivistički je blizak obližnjem prihvatilištu za potražioce azila u Republici Hrvatskoj. Za to vreme, glasniji poklonici kluba, oni na tribini, mahom njegovi članovi, ističu transparente koje lako dovodimo u vezu s globalnim pokretom Against Modern Football – protiv savremenog hiperkomercijalnog iskorišćavanja sporta.

Uostalom, jezgro kluba čine odmetnuti navijači prvoligaša NK Zagreb iz Kranjčevićeve ulice – praktično svi dotadašnji njegovi „ultrasi“, pripadnici grupe „Bijeli anđeli“. Oni nisu mogli da se pomire s privatnim uzurpiranjem kluba i zatim njegovim radikalno nedemokratskim rukovođenjem. Zagreb je povrh svega upravo, pre par nedelja, ispao u drugu ligu. Kako je krenulo, možda se kroz koju godinu ta dva kluba i sretnu u istom rangu, nekom srednjem – s malom razlikom u imenu i velikom u pristupu sportu i najširoj društvenoj zajednici.

Neprocenjivo prijateljstvo

Taj emancipatorski pokret u hrvatskom fudbalu širi se i dalje od Zagreba. Najdalje se s afirmisanjem navijača pri odlučivanju o klubu otišlo u splitskom Hajduku, mada tamo nisu ni blizu ovdašnje borbe protiv rasizma i sličnih devijacija. Da ne govorimo da je društveni ulog u većim klubovima obuhvatniji – pa tako i sve propratne napetosti. Miješanje navijača ne dolazi u obzir, izuzev u tučnjavi. U Dugavama se suprostavljeni navijači podbadaju autoironično: „Pogledajte semafor“, dovikuju ljubitelji Zelengaja. A od infrastrukture uz teren vide se samo natkrivene klupe za rezervne igrače.

I dok Zagreb 041 u drugom poluvremenu pokušava da izjednači na 2:2, pitamo dvojicu Afrikanaca kraj ulaza na tribinu kako im je sa „anđelima“ među belcima. „Ovo nam znači veoma mnogo. Inače zna da bude teško, sve je drugo neizvesno. Ali ovi ljudi su nam toliko veliki prijatelji da je to jednostavno neprocenjiva podrška“, objašnjavaju u jednom dahu.

Na tribini je i dalje veselo; opet smo među navijačima. Ne stižu da posegnu za pirotehnikom dok pada drugi gol za Zagreb 041, jer sudija ga poništava. Oni temperamentniji urlaju na linijskog sudiju, traže objašnjenje: „Kakav ofsajd?!“ Linijski sleže ramenima, pokušava da dođe do reči, ne izbegava komunikaciju. „Trostruki“, uspeva konačno da dovikne.

Zagreb u Hamburgu

Pirotehnika se ubrzo svejedno aktivira, niko više ne čeka povod, pale se crvene i ljubičaste dimne zavese, za njima i „bengalke“. Zelengaj postiže još jedan pogodak, ali dobro raspoloženje slavljenika takva sitnica više ne može da naruši. Pobednička ekipa na kraju napušta teren, dok igrači Zagreba 041 ostaju na travi; okupljaju se i razvijaju transparent u kome se zahvaljuju navijačima. Pridružuju im se u pjesmi, Dugave se ore.

Zagreb 041 možda će već sledeće godine igrati kao domaćin na nekoj drugoj zagrebačkoj lokaciji. To je manje važno, jer u tom klubu je lopta ionako zaista svima isto okrugla. I dok se opraštamo od razgaljenih navijača, saznajemo još i da će njihova posebna ekipa predstojećeg vikenda da učestvuje na čuvenom Antirasističkom turniru u malom fudbalu koji se održava u Hamburgu, uz srodne timove iz čitave Evrope. Baš kao u njihovoj himni: „I Zagreb sim! I Zagreb tam! Ti znaj da s nama nikad nećeš biti sam!“