Protivnici doktrine o klimi na stubu srama

„Ipak se zagreva!“ – tako glasi naslov brošure o „klimatskim promenama“ koju je objavio Nemački savezni zavod za zaštitu životne sredine. U brošuri se iznose imena naučnika koji ne veruju u zvanično tumačenje Ujedinjenih nacija o zagrevanju Zemlje i čovekovom uticaju na klimu. Ti naučnici se etiketiraju kao glupi ili korumpirani. Evo nekih reakcija nemačkih novina na ovu brošuru.

„Reč je o bizarnom postupku“, piše ekonomski portal Dojče mitelštands nahrihten: „Ovaj Savezni zavod je deo Nemačkog ministarstva za zaštitu životne sredine i u njemu je zaposleno 1500 ljudi koje finansiraju poreski obveznici. Kao državni zavod, on sebi može da priušti sve što je dobro i skupo – naposletku, država ne mora da građanima podnosi račune o tome koliko smisla ima upotreba njihovog novca. No, Zavod je sebi u ovoj brošuri dozvolio još i mnogo više: on paušalno i uz manipulacije blati naučnike, istraživače i publiciste koji su izrazili skepsu prema državnom viđenju posledica klimatskih promena.“

„Protiv fer i kritičkog spora ne bi imalo šta da se primeti“, piše dalje ovaj portal, „iako čovek mora da se zapita zašto bi ovakve diskusije morali da plaćajuporeski obveznici. No, ono što radi Savzni z avod za zaštitu životne sredine, niti je fer niti je kritički. To je državno blaćenje onih koji drukčije misle. Tako nešto je zaista postojalo za vreme nacista i DDR-a. Jer, u brošuri se manipulativno slede dve linije argumenata sa jedinim ciljem da se nanese šteta ugledu kritičara. Kritičari zvanične teorije o klimatskim promenama se paušalo etiketiraju kao praznoglavi – kao ljudi koji nemaju veze sa odgovarajućom strukom, ili kao ljudi koji nisu dovoljno obrazovani da bi uopšte imali šta da kažu o temi.“

„Drugi argument je čisto podmetanje: za one skeptike koji nisu toliko glupi a imaju svoje mišljenje, Zavod kaže da su se prodali industriji. Da rade za interese energetske privrede ili industrije nafte, ili da su u suštini plaćeni propagandisti.“ Dojče mitelštands nahrihten navodi da je u brošuri etiketiran i jedan naučnik koji je radio baš za Zavod za zaštitu životne sredine. „Brošura pokazuje da država, polako i tiho, počinje da određuje ko sme, a ko ne sme, da učestvuje u diskusijama. Ovaj papir to čini na način koji ukida pravo na slobodu mišljenja. Dosegli smo stanje gde birokratski aparat koji finansiraju poreski obveznici dozvoljava sebi da blati građane i oduzima im pravo da se o jednom veoma kontroverznom pitanju izraze drukčije mišljenje od onog koje želi država.“

U tekstu autora Rajnharda Šlikera koji je objavio portal javnog servisa ZDF čitamo: „…izraz zaštita klime je utoliko besmislen, što tu nema šta da se štiti. Klime je bilo i biće uvek. Žestina sa kojom pojedini naučnici (neobično za njihovu struku) istupaju protiv neistomišljenika, dosegla je najveći intenzitet. Publikacija Zavoda za zaštitu klime prelazi granice. To što je ona jednostrana, poreski obveznici koji je finansiraju još mogu i da prihvate. Ono što je napisano u drugom delu publikacije je, međutim, gore od toga.“ Autor članka pod međunaslovom „Zvanični poziv na ubistvo za 'dobru' stvar“ nastavlja: „(…) tu se tvrdi da, za razliku od 'dobrih' naučnika, skeptike plaća firma Ekson mobil kako bi oni širili lažne vesti…“

„Savezni zavod za zaštitu životne sredine polaže pravo na jedino ispravno tumačenje klimatskih promena i iznosi debatu u kojoj postavlja novinare na sramni stub. Taj postupak podseća na Kulturnu komoru Trećeg rajha i režim DDR-a“, piše novinar Henrik M. Broder za list Di velt: „Sa poređenjima treba biti oprezan, pre svega kada se nešto poredi sa Trećim rajhom. Farma pilića nije koncentracioni logor, kako to vide aktivisti organizacije PETA, a angažovanje Bunsevera u inostranstvu nije osvajački rat, kakvim ga rado naziva mirovni pokret. Ali, ponekad ima zapanjujućih sličnosti ili paralela koje svedoče o određenom kontinuitetu mišljenja i delanja.“

„U Trećem rajhu je“, nastavlja Broder, „postojala Filmska komora RKK koja je kontrolisala proizvodnju filmova. U toj proizvodnji su smali da učestvuju samo članovi RKK. Svima ostalim, proizvodnja filmova je bila zabranjena. Isto pravilo je važilo za Novinarsku, Pozorišnu, Radijsku, Muzičku i Likovnu komoru Trećeg rajha. Sve te komore je izmislio ministar propagande Trećeg rajha Jozef Gebels. Nestankom Trećeg rajha, nestala je i RKK – u ponoru nemačke istorije. Do sada niko nije tražio da se takva ustanova nanovo osnuje ili oživi. Doduše, u međuvremenu se pojavila Savezna Komora za klimu, i to pod imenom: Savezni zavod za zaštitu klime“.

„Savezna komora za klimu određuje ne samo šta je najnovije stanje u nauci o klimi, pa i ko su skeptičari koje treb a postaviti na stub srama: novinari Dirk Maksajner i Mihael Mirš, kao i filmski autor i publicista Ginter Ederer. Ovde se radi o – u nemačkoj posleratnoj istoriji jedinstvenom – slučaju državne intervencije u javnoj diskusiji. Pitanje: da li se Zemlja zagrejala i koliko će se ubuduće zagrejati, sporno je već i zbog toga što prognoze počivaju na nepotpunim simulacijama i računarskim modelima. Koliko su prognoze nesigurne, pokazuje i činjenica da prosečna temperatura na Zemlji stagnira već 15 godina, iako su prognoze bile drukčije…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik. Ivan Đerković