Protv raka zračenjem protonima i jonima

Naučnici zato uporno rade na novim terapijskim metodama, nalaženju alternativa za hemoterapiju i slično. Postoji nova metoda - koja nije jednostavna - podesna za specifične slučajeve kancera.

Gizelu (60) već pet godina muči rak jajovoda. "Kada se tumor po drugi put proširio, u mojoj svesti je on postao neka vrsta rođaka koji me prati, živi kod mene, blizu mene i u meni. On dobija ono što želi, ima šta da jede, uveče popije i čašicu vina, ali ja pazim na njega, i kada napravi neku glupost, krećemo u akciju, lekarima, da vidimo šta je činiti..."

Postoji i nova metoda

Hemoterapije i operativni zahvati - to spada u uobičajeni arsenal nemačkih lekara. Ali, u Minhenu i Hajdelbergu sada postoji i nova metoda zračenja tumora protonima ili jonima – pozitivno naelektrisanim česticama. Gerd Dacman, fizičar Centra za protone "Rineker" u Minhenu, pokazuje nam bolnički krevet nad kojim kruži mehanička ruka dužine oko jednog metra: "To je top iz koga izlaze zraci, postavljen na specijalne okvire koji omogućavaju postavljanje mehaničke ruke pod željenim uglom. Pacijent tako može da se zrači praktično iz svih pravaca".

Najveći deo aparature pacijent ne vidi: reč je o magnetnoj kugli prečnika 9 metara i težine 150 tona, kugli koja se vrti - uz pomoć njenih magneta, čestice ispaljene iz topa se usmeravaju snopovima milimetarske preciznosti. Na lokaciji tumora, čestice se zaustavljaju i tek tu predaju svoju dozu, odnosno, energiju, i u najboljem slučaju uništavaju tumor. Preciznost snopa je prednost u odnosu na tradicionalne terapije poput rentgenskog zračenja.

Dugoročno dejstvo još nije dokazano

Osnivač Centra za protone Hans Rineker to ovako objašnjava: "Prilikom rentgenskog zračenja, zdravo tkivo ispred tumora dobija jaču dozu tog zračenja, a ozrači se i tkivo koje se nalazi iza tumora. Sa protonima je drukčije: dubina njihovog prodiranja može da se podešava variranjem njihove brzine."

Terapija protonima je spasla Gizelin život, jer je na taj način pošteđeno okolno tkivo. Pre toga je ona imala već pet operacija stomačne duplje i prateću hemoterapiju. Ovaj put su lekari ponovo otkrili metastaze, ali u jetri, gde su bile postavljene tako da nisu mogle da se operišu. Zato je za nju poslednja nada bilo zračenje protonima.

Fizikalne prednosti protonskog snopa su dokazane, ali se za sada samo pretpostavlja kakvo je njegovo dugoročno biološko dejstvo. Prve kliničke studije o tome se očekuju u Hajdelbergu i to tek za pet do sedam godina. Sama aparatura za zračenje protonima košta između 100 i 200 miliona evra. Da bi na taj način mogli da se leče svi specifični slučajevi kancera, u Nemačkoj bi moralo da se instalira između šest i osam takvih aparatura.

Autori: Martin Nikolas, Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon