Prva godina Rusije u STO

Nikome nije baš do velikog slavlja. Rusija još nije sigurna u to da li je ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) bio dobar potez za rusku privredu. Sa druge strane, njenim trgovinskim partnerima razočaranje može jasno da se pročita na licu. „Rusija se ponaša upravo suprotno od onoga kako bi trebalo“, izjavio je 2012. evropski komesar za trgovinu Karel de Guht. Rusija je tu opomenu očigledno prečula.

Povod za De Guhtova upozorenja bilo je uvođenje taksi za recikliranje za uvozne automobile u Rusiji, i to samo nekoliko dana nakon što je zemlja pristupila STO. Početkom jula 2013. Brisel se zbog toga ozbiljno zabrinuo i uputio STO zvanični protest. Prema važećim zakonima, obe strane sada imaju 60 dana vremena da reše spor. Nakon isteka tog roka, mogla bi da bude oformljena takozvana arbitražna komisija. Taj postupak mogao bi da potraje i nekoliko godina, a u njemu bi Moskva imala „lošije karte u ruci“.

Dug i težak proces

Nekadađnji SSSR je 1986. zatražio status posmatrača u Opštem sporazumu o carinama i trgovini (GATT), organizaciji iz koje je kasnije nastala Svetska trgovinska organizacija. Zvanični pregovori o pristupanju započeli su 1993. Rusiji je bilo potrebno čitavih 19 godina da postane članica STO. U avgustu prošle godine konačno je to i postala – 156. članica Svetske trgovinske organizacije. „Ruska politička elita godinama nije imala nikakvo mišljenje na temu STO. Štaviše, iz Moskve su stizale protivrečne izjave, a u zavisnosti od toga ko je bio na vlasti, proces pridruživanja se ubrzavao ili usporavao“, podseća profesor ekonomije Simon Evenet sa Univerziteta Sent Galen.

„Propisi Svetske trgovinske organizacije o zaštiti intelektualne svojine ili prihvatanje STO kao vrhovnog sudije – to su teme zbog kojih se taj proces tako dugo razvlačio“, objašnjava Rajner Lindner iz Odbora za istočne zemlje u Nemačkog udruženja privrednika. Rusija se dugo opirala da prihvati takva pravila.

Neodobravanje ruske trgovinske politike

Godinu dana nakon ulaska u STO, čini se da se Rusija tu još ne oseća kao kod kuće. Ipak, postoje mnoga vanredna pravila i prelazni rokovi koji omogućavaju da period prilagođavanja prođe bez problema. Tusija je, za ukupno 25 industrijskih grana, zatražila različite mere kako bi uz njihovu pomoć zaštitila sopstvene ekonomske interese. Mnogim trgovinskim partnerima je to trn u oku koji izaziva sukobe. Sve veći problem postaje na primer auto-industrija.

Rusija je u međuvremenu doduše snizila carine na automobile, ali je uvela takse za njihovu reciklažu koje bi trebalo da pokriju gubitke nastale smanjenjem carina, i koje pogađaju pre svega uvozne automobile. Ta taksa iznosi između 420 i 2.700 evra za nove i između 2.700 i 17.200 evra za polovne automobile, starije od tri godine. Ti iznosi su nesrazmerno visoki, kritikuje se u krugovima Evropske unije i poziva na to da je, na primer, za reciklažu vozila u Holandiji potrebno samo 37 evra.

Automobili i auto-delovi su među najvažnijim izvoznim artiklima EU u Rusiju. Izvozom u Rusiju evropska auto-industrija godišnje ostvari prometa u visini od deset milijardi evra. Od uvođenja taksi za reciklažu u septembra 2012. taj izvoz je pao za 87 odsto, i to iako rusko tržište automobilima beleži rast. Folksvagen je, na primer, u prvoj polovini 2013. zabeležio pad prometa od pet procenata.

„To nije ponašanje u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije“, ponavlja Rajner Lindner. Inače, taksa za reciklažu nije prva sporna odluka koja je u prvoj godini ruskog članstva u STO podstakla njene trgovinske partnere na negodovanje. Zbog promena jednog zakona o higijeni, u Rusiju ne sme da se uvozi zamrznuto meso iz EU, Kanade i SAD. Jedan od rezultata te odluke jeste da je izvoz svinjskog mesa iz Nemačke u Rusiju u prvom kvartalu 2013. pao za trećinu.

Još jedan sukob Rusija je za sada odložila. Sredinom avgusta, Moskva je za mesec dana odložila uvođenje novog pravila za prekogranični promet kamiona. Rusija razmatra uvođenje dodatnih finansijskih garancija za strane kamione. To bi prevoznike moglo da dodatno optereti, kako finansijski, tako i birokratski.

Ulazak u STO – dobar ili loš za Rusiju?

Prema nalazima „Levade“, ruskog Instituta za istraživanje javnog mnjenja, 2003. je 59 odsto ruskih građana smatralo da je ulazak u Svetsku trgovisnku organizaciju u interesu Rusije. Prošle godine, takvog mišljenja je bilo samo još 44 procenta građana.

Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da bi to dugoročno moglo da ima pozitivan efekat. „Rusija će od ulaska imati koristi jer će usvojiti načela STO kao što su pravednost, izostanak diskriminacije i transparentnost“, kaže profesor Simon Evenet. Uz to, smatra on, Rusija će poboljšati i sopstvenu privredu, tako što će svoju industriju učiniti konkurentnijom. S druge strane, Nemačkoj je, na primer, Rusija potrebna kao snažno tržište. Ali od januara do septembra 2013, nemački izvoz u Rusiju, u odnosu na prethodnu godinu, porastao je samo za 1,3 odsto.

Autorke: Rajna Brojer / Snežana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković