Prva nemačka privatna vojska

„Vest objavljena u televizijskom dnevniku Tagesšau sadržala je više intriga odjednom: jedna nemačka firma za obezbeđenje namerava da pošalje bivše vojnike Bundesvera kao najamnike u Somaliju. Zvone zvona za uzbunu, ne samo u vladinim kancelarijama u Berlinu. Pred očima se rađa slika privatne vojske koja pali i pljačka... No, na izmaku ovog produženog vikenda - relativno siromašnog unutrašnjopolitičkim vestima - čitava priča se pokazala manje dramatičnom nego što je izgledala na prvi pogled. Ali, ona nam je ipak usmerila pažnju na jedan realan problem.

250 milijardi za bezbednost

Sa povećanjem broja oružanih sukoba u svetu, povećava se i stepen privatizacije ratova. Zvanično objavljenih ratova – više ni nema. Umesto toga, nasilje dolazi od islamističkih terorista, južnoameričkih narko-bandi ili somalskih gusara. Regionalni gospodari rata profitiraju od bezakonja koje vlada u mnogim zemljama. S druge strane, firme i javne ličnosti pokušavaju da se zaštite od atentata ili otmica. Sve je to plodno tlo za rad privatnih firmi za obezbeđenje. Stručnjaci procenjuju ukupnu godišnju zaradu takvih firmi širom sveta na 250 milijardi evra.

„Nova nada za mir u Somaliji“

Od 2004. godine, na tom polju je aktivna i firma „Asgard – džerman sekjuriti grup“ sa sedištem u Telgteu (Severna Rajna Vestfalija), kako je potvrdio i njen šef, Tomas Kaltegertner. Ona nudi zaštitu ličnosti i objekata kao i sve vrste savetodavnog rada na planu bezbednosti. U decembru 2009, Asgard i i šef jednog od somalskih klanova, Abdinur Darman, koji sebe naziva „izabranim predsednikom Republike Somalije“, najavili su sklapanje „ekskluzivnog ugovora“ o strateškom savetovanju kao i „sprovođenje svih mera neophodnih za ponovno uspostavljanje bezbednosti i mira“. Saopštenje je propraćeno bombastom rečenicom: „Nova nada za bezbednost i mir u Somaliji“.

„Trocifren“ broj vojnika

20. maja, Kaltegertner je „dodao gas“: „Uskoro bi kroz vode pred obalama Somalije mogli da zaplove brodovi pod zaštitom Asgarda“. Za radio „Norddojčer rundfunk“ i za internet-„Tagesšau“, on je potvrdio da će njegova firma da se stara i o ličnoj zaštiti Abdinura Darmana. Broj vojnika koji bi za to bio potreban „bio bi trocifren“, dodao je... Te informacije su izazvale veliko interesovanje i mnoštvo pitanja, ali je Kaltegertner u ponedeljak saopštio da još nije poslao nijednog nemačkog građanina u Somaliju. Doduše, dodao je i da će „to učiniti čim Darman, uz odobrenje Ujedinjenih nacija, ponovo preuzme državne poslove“.

Pravnih prepreka - nema

No, to bi moglo da potraje. Prema informacijama nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, međunarodna zajednica priznaje samo aktuelnog predsednika Šarifa Ahmeda kao zvaničnog šefa države. I pored toga, ministarstva spoljnih poslova i odbrane u Berlinu sada žele da provere šta to tačno Asgard namerava da radi u Somaliji. U nemačkom pravu nema odredbi koje bi bivšim vojnicima Bundesvera zabranjivale rad za privatne službe obezbeđenja. Stvar postaje kažnjiva tek ako, prema paragrafu 109h Krivičnog zakona, neko vrbuje Nemce za rad u vojnoj ili sličnoj službi u korist neke strane sile“, piše Zidojče cajtung.

Obuku potpomaže - država

Privatne firme za obezbeđenje – kako u Nemačkoj, tako i u inostranstvu – bave se unosnim biznisom. Ono što široj javnosti dosad nije bilo poznato, jeste da je ulazak u taj posao olakšan bivšim vojnicima Bundesvera, kako čitamo u članku koji je objavio WDR onlajn. Reč je o vojnicima po ugovoru: u Nemačkoj, svako ko služi obavezni vojni rok može da podnese zahtev da mu se taj rok produži na dve ili četiri godine, ili na šest, osam i maksimalno dvanaest godina. Vojnici po ugovoru, međutim, kada napuštaju službu, bilo po isteku ugovorom predviđenog roka ili ranije, nastoje da se što bolje uklope u život. Pri tome im pomaže sam Bundesver, koji stipendira njihovo školovanje za posao kojim nameravaju da se bave. Vojnici tu ponudu sve češće koriste da bi se – uz dotaciju države – školovali za najamnike u nekoj od „službi obezbeđenja“.

„Pitomcima“ sleduje i državna plata

Oni koji završe obuku mogu da konkurišu za posao u domaćim, ali i stranim službama obezbeđenja. Bundesver za svakog vojnika koji se tako školuje plaća maksimalno 8515 evra. Nemačko ministarstvo odbrane je 2009 saopštilo da je broj stipendija za obuku u sektoru privatnih obezbeđenja u samo dve godine skočio za 84,5 procenata. Dok su 2005. poreski obveznici tako finansirali tu vrstu školovanja u 945 slučajeva, 2008. je tih slučajeva bilo 1745. Te godine je za to izdvojeno više od 14 miliona evra. Osim toga, svaki vojnik po ugovoru, posle završene osmogodišnje službe, još 21 mesec dobija 75 odsto svoje poslednje plate. Tako je egzistencija budućih „radnika obezbeđenja“ za vreme njihovog školovanja u potpunosti obezbeđena, prenosi WDR.

Priredio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević