Prva solarna elektrana u BiH i regionu

Preduzeće „Eko energija“ iz Kalesije uložilo je 800.000 konvertibilnih maraka u solarnu elektranu instaliranu na krovu Sportske dvorane u tom gradu. Postavljena su 504 solarna panela SE, ukupne površine 838 kvadratnih metara. Uz osam pretvarača, ta elektrana snage 120 kilovata proizvodiće godišnje najmanje 130 megavat-časova električne energije, kako navode iz „Eko energije“. To je dovoljno za godišnje potrebe oko stotinu domaćinstava. Ali tu se projekat ne završava.

Može Bosanac kao i Nemac

Investitori, otac i sin, Sadik i Selmir Fatić, kažu da je sve rađeno u saradnji sa slovenačkom firmom „Talum“ iz Kidričeva. Ta saradnja nastaviće se i u narednim takvim projektima širom BiH. „Kad sam video da Slovenci imaju šest megavata, da Nemci imaju ogromnih hiljadu megavata, a manje sunca, onda sam rekao, zar jedan Bosanac ne može da napravi ništa bolje od njih? I onda sam čvrsto doneo odluku da ćemo napraviti, i napravili smo“, kaže dugogodišnji privatni preduzetnik Sadik Fatić.

On dodaje da je projekat podržan od opštinskih, kantonalnih i entitetskih čelnika, načelnika opštine Kalesija Rasima Omerovića, premijera Federacije BiH Nermina Nikšića, federalnog ministra energije, rudarstva i industrije Erdala Trhulja te Dževada Hadžića, predsednika lokalnog SDP-a. Dobijena je dozvola od Regulatorne komisije za električnu energiju u Federaciji BiH, a elektrana je u sistemu Elektroprivrede, sa kojom ima ugovor na dvanaest godina.

Skuplja, ali kvalitetnija nemačka i norveška oprema

„Mi smo prvi u regionu. Sa zadovoljstvom to mogu da istaknem. Znači, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji, ovo je prva solarna elektrana puštena u mrežu“, ističe Sadik, zadovoljan što je na vreme prihvatio predlog stručnjaka da se instalira skuplja, ali kvalitetnija nemačka i norveška oprema.

Selmir Fatić (21) student je poslovne ekonomije i direktor preduzeća „Eko energija“. On zna da je, pored snage vetra, solarna energija najveći neiskorišćeni potencijal u BiH. Selmir Fatić ističe da je pionirski korak načinjen u nepovoljnim finansijskim uslovima. „Niko nije verovao u ovaj projekat, da se može napraviti kod nas. Jer je to prvo, nešto novo, i morali smo mi sve sami, a već smo za prošli mesec oko 30 odsto iznad očekivanja“, ističe Selmir Fatić. On procenjuje da će se pri kamatnoj stopi od 8,5 odsto investicija isplatiti za osam godina i napominje da je za ovakve projekte kamatna stopa u Sloveniji između 2,5 i 5 procenata.

Tek početak

Zbog toga njegov otac očekuje snažniju podršku države takvim projektima: „Očekujem podršku naše države Bosne i Hercegovine, moje drage države, da utiče na bankarski sistem da imamo jeftinije komercijalne kredite. To bi bila preporuka i novim ulagačima. A ja, posebno se stavljam na raspolaganje da tu pomognem.“

Oko 40 miliona domaćinstava u svetu dobija toplu vodu putem solarnih kolektora. Mnogi sistemi ulične rasvete koriste energiju sunca. Nemačka proizvodnja električne energije iz solarnih izvora prošle godine je porasla za 60 odsto, na 18 milijardi kilovat-časova, što je više od 3 procenta ukupne nacionalne proizvodnje električne energije.

U Bosni i Hercegovini u strukturi ukupne potrošnje energije najzastupljeniji je ugalj sa 45,3 odsto, zatim tečna goriva sa 21 procenat i drvna masa sa 20,5 odsto. Ostale forme energije, hidroenergija, prirodni gas i uvozna električna energija, učestvuju sa 13,1 odsto u ukupnoj proizvodnji. Obnovljivi izvori energije tek počinju da se koriste.

Autor: Emir Musli
Odgovorni urednik: Ivan Đerković