Prvo pitaju koliko je u školi romske dece

Od 480 učenika, 80 odsto čine Romi, pa se tako, umesto zajedništva, na delu sprovodi segregacija romske dece, kojoj najveći problem predstavlja nepoznavanje srpskog jezika, jezika zemlje u kojoj su rođeni i žive.

Od 24 odeljenja, u 11 su samo deca romske nacionalne zajednice. Ostala odeljenja su mešovita. Po prvi put ove jeseni u prvi razred nije upisano ni jedno srpsko dete. Goran Filipović, direktor škole Petar Tasić, koja se nalazi stotinak metara od romskog naselja u leskovačkom kvartu Podvorce, krivi Zakon o školstvu, ali i roditelje Srbe.

„Kada je došlo do toga da roditelj može da bira u koju će školu da upiše svoje dete, od tog trenutka dolazi do osipanja dece srpske nacionalnosti, zapravo zbog stereotipnog mišljenja roditelja većinske populacije o romskoj populaciji. Roditelji ne pitaju koji će učitelj da uči decu, nego koliko će dece romske nacionalnosti poći u prvi razred“, objašnjava Filipović.

Izolacija romske dece

Istine radi, odliv srpske dece iz škole „Petar Tasić“ počeo je još u vreme važenja odredbe o rejonalizaciji, tako što su roditelji menjali adrese stanovanja neposredno pre upisa u školu.

„Dešava se da učenici koji žive preko puta škole ili u čak u blizini školskog dvorišta odlaze u okolne škole koje su udaljene 500 do 100 i više metara“, naglašava direktor škole.

Rezultat ovakve situacije je potpuna izolacija romske dece, od kojih mnoga ne znaju ni jednu srpsku reč. I njima i prosvetnim radnicima pomoć pruža jedan romski asistent, što je nedovoljno, pa su učitelji primorani da neke romske reči uče od svojih đaka.

„Naučila sam reči: kundre, to znači cipela, beštele, znači sedi dole, avakari, dođi ovamo. Uglavnom razumem, ali ne govorim romski jezik. Ali, ovo je škola gde se deca školuju na srpskom jeziku i oni treba da nauče srpski jezik“, priča učiteljica Snežana Živković.

Predstoje konsultacije

Lidija Nešić, iz odseka Ministarstva prosvete u Leskovcu, zadužena i za problematiku u obrazovanju Roma, kaže da predstoje sastanci tog ministarstva sa lokalnom samoupravom i direktorima drugih škola, ali da ne očekuje velike izmene.

„Da se, možda, ipak, malo više vodi računa o rejonalizaciji, koju je napravila Skupština opštine, da škola „Petar Tasić“ ponudi neke atraktivnije programe kako bi privukla decu“, nabraja Lidija Nešić.

Direktor Filipović, pak, tvrdi, da je nastava u školi „Petar Tasić“ davno modernizovana, sa dve multimedijalne i jednom ekološkom učionicom, da se drže pripremne nastave i produženi boravak, gde se deci deli hrana, obuća i odeća, ali i dopunjuje znanje. Uprkos tome, dodaje, škola je zaboravljena i od države i od grada.

Autor: Milica Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon