Pseudo-izbori da bi se ponizili protivnici

Slobodni izbori garantuju minimalni nivo pravednosti: građani glasaju o tome ko treba da zastupa njihove interese. Izborni pobednici na određeno vreme dođu na vlast, a gubitnici odlaze u opoziciju iz koje onda kontrolišu one koji vladaju i na taj način zastupaju interese onih koji nisu uspeli da dobiju većinu.

„Izbori“ koje sirijski predsednik Bašar al Asad inscenira u svojoj zemlji nisu ni slobodni ni pošteni. Pored Asada, na njima mogu da učestvuju samo još dva kandidata, a oba su odana vladi. Oba su marionete diktatora i svetskoj javnosti trebalo bi da pruže sliku o pluralizmu koji u stvarnosti ne postoji. Izvesno je da će Asad ponovo izaći kao „izborni pobednik“. Učešće stvarnih opozicionih kandidata od samog početka je bilo isključeno.

Užasavajuće okolnosti

Posebno užasavajuće su međutim okolnosti pod kojima Asad inscenira „izbore“. U Siriji više od tri godine besni rat. Više od 160.000 ljudi je stradalo, više od trećine stanovništva je u bekstvu, mnoge gradske četvrti i delovi zemlje potpuno su uništeni.

Gradske četvrti i dalje se bombarduju, a ljudi masakriraju – uglavnom od strane Asadovog vazduhoplovstva i milicija, ali i od strane grupa bliskih Al Kaidi koje u oružanoj borbi protiv režima igraju sve dominantniju ulogu. Izbori se održavaju samo u oblastima koje kontroliše režim – na drugim mjestima i dalje se vodi rat. Održavanje pseudo-izbora usred krvavog konflikta i humanitarne katastrofe, predstavlja sarkazam i prezir prema ljudima koji skoro da ne mogu da budu veći.

Upravo to bi mogao da bude glavni Asadov motiv. On „izbore“ ne koristi samo kao instrument kako bi obnovio svoju prividnu legitimnost i pred sirijskom stanovništvom glumio skori povratak u normalan život – on, nakon niza važnih pobeda svojih trupa i milicija, protivnicima želi da pošalje podmukli signal poniženja. Poruka s tim u vezi glasi: „Ja sam pobednik i ostajem predsednik. Vi ste gubitnici i ostaćete po strani.“ On time namerno doliva ulje na vatru i provocira dalje nasilne akcije protivnika.

Više straha nego besa

Tome što se Asad sve više nameće kao pobednik, pored ruske i iranske podrške, treba, nažalost „zahvaliti“ i zapadnoj politici. S obzirom na preteću američku vojnu intervenciju, diktator je istina morao da preda svoje hemijsko oružje, ali i dalje ga niko ne sprečava da delove sopstvenog stanovništva bombarduje konvencionalnim oružjem. Strah da bi u Siriji mogao da nastane vakuum u vladajućim strukturama, u glavnim gradovima Zapada je veći od besa.