Psihičko nasilje postaje krivično delo

Najnoviji predlozi hrvatske Vlade za izmene Krivičnog zakona uključuju i inkriminaciju psihičkog nasilja u porodici. Prema rečima ministra pravde Orsata Miljenića, u slučaju dugotrajnog i intenzivnog ugnjetavanja s posledicama, ovaj vid nasilja će se ubuduće tretirati kao krivično delo, a ne samo kao prekršaj, kako je to bio slučaj do sada.

Deca su najosetljivija kategorija

„Mislim da je u pitanju mnogo teži vid nasilja od fizičkog“, navodi psiholog Mirjana Krizmanić u razgovoru za DW. Ona smatra da postupci kao što su podmukle uvrede, implicitne pretnje, sistematsko omalovažavanje i slično, predstavljaju opasnosti s trajnim posledicama. Psihičko maltretiranje je teže definisati i sprečiti, ali njihov efekat cilja na bitne osobine ličnosti i mnogo ljudi – najčešće žena – zbog toga počne da se oseća nedostojnim i nepoželjnim, pa se teško oporavljaju.

„Naravno, veliki problem je kako dokazati da postoji ta vrsta nasilja jer je ono manje vidljivo“, upozorava Krizmanićeva. „Moramo videti i ko će uopšte pristati na stručno vrednovanje odnosa kad žena bude tvrdila jedno, a muž drugo. Tu će biti mnogo teških iskušenja za sistem.“ Ipak, ona smatra da bi uvođenje porodičnog psihičkog nasilja u Krivični zakon mogao biti izuzetno pozitivan momenat za društvo, ukoliko se zakon bude sprovodio kako treba.

„Često se zaboravlja da se ta vrsta nasilja ne odnosi samo na supružnike, nego i na decu, kao još osetljiviju kategoriju. Jer, deca su u principu bespomoćna, dok žene ipak u najvećem broju slučajeva same biraju svog partnera“, zaključuje Mirjana Krizmanić. Zato bi, prema njenom mišljenju, posebnu pažnju trebalo usmeriti ka uticaju psihičkog nasilja u porodici na decu koja su u razvoju i kod koje je neizvesno kako će se tačno takav pritisak odraziti na njih. Čak i sugestije koje se odnose na fizičke osobine ili propuste kod učenja mogu decu zauvek ubediti da su bezvredna.

Ekonomsko nasilje i dalje u senci

Višnja Ljubičić, advokatica specijalizovana za ravnopravnost polova, u razgovoru za DW ističe da je vrlo zadovoljna zbog ove odluke hrvatske vlade. „Ostaje da se vidi koje će oblike i intenzitete krivičnog dela psihičkog nasilja procesuirati nadležna tela, kao što su policija i državno tužilaštvo, i kakvu će praksu u takvim postupcima kreirati sudovi. Međutim, time ekonomsko nasilje i dalje ostaje izvan dometa krivičnog zakonodavstva“, upozorava Ljubičićeva.

Ekonomsko nasilje u porodici, prema njenoj proceni, može biti pogubno kao i ostala psihička zlostavljanja, a često je i gore od fizičkog. Ono žrtvu čini bespomoćnom pred nasilnikom, na primer u slučaju potpunog, ili čak već i delimičnog uskraćivanja sopstvenih ili zajedničkih novčanih sredstava za život. Ili je može dovesti u krajnje ponižavajući položaj, kao što bi bilo uskraćivanje pristupa električnoj energiji, toploj vodi ili sličnim dobrima.

Zlostavljanje nije privatna stvar

Višnja Ljubičić smatra da bi državna egzekutiva trebalo da razmisli i o uvođenju ekonomskog nasilja u sferu krivičnog procesuiranja, kako bi svi teški oblici nasilničkog ponašanja bili konačno u sferi krivičnog zakonodavstva i kako žrtve psihičkog nasilja u raznim njegovim aspektima više ne bi osećale krivicu i sramotu zbog nečega što im je učinjeno.

„Smatram da će tako najnovijim izmenama naše društvo dobiti snažnu poruku o tome da nasilničko ponašanje nije privatna, porodična stvar, nego izrazito štetno društveno ponašanje koje će kao takvo biti i sankcionisano“, dodaje Ljubičićeva. Naravno, potom ostaje onaj, svakako teži deo priče, a to je sama primena zakona. Ne treba sumnjati da će hrvatsko društvo imati itekako o čemu da povede računa u budućoj društvenoj i pravosudnoj praksi.