Pukotine u tandemu Putin-Medvedev

Na osnovu nekih događaja i nervoznih reakcija na njih moglo bi se zaključiti da se nešto dešava, mada je posmatraču spolja teško proceniti tačno šta s obzirom na zatvorenost ruskog aparata vlasti, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Na primer, krajem januara u Kalinjingradu je demonstriralo više od deset hiljada ljudi, a milicija nije intervenisala. Samo nedelju dana kasnije Sergej Mironov, koji je kao predsednik Saveta federacije formalno treći čovek u zemlji i koji je poznat kao Putinov verni sledbenik, kritikovao je socijalnu politiku premijera i stranku Kremlja „Jedinstvena Rusija“. Kritike je izneo u tokšou državne ruske televizije.

Optužbe za „organizovani napad“

Samo nekoliko dana posle toga, takođe na državnoj televiziji i u emisiji istog voditelja, ministar finansija Aleksej Kudrin takođe je oštro napao „Jedinstvenu Rusiju“ – ne sa leva, kao Mironov, nego sa pozicija privrednih liberala koji vladajućoj stranci zameraju preskupi socijalni populizam.

Vrhu „Jedinstvene Rusije“, zvanično Putin je vanstranačka ličnost, ta dva intervjua bila su dovoljna da počne da grmi protiv „naručene kampanje“ protiv stranke ne pominjući ko bi mogao biti naručilac. „Naručena kampanja“ je zapravo formula za opšte rasprostranjeno mišljenje u Rusiji: na državnoj televiziji tako nešto ne može da se dogodi, a da prethodno to nije odobrio nego u samim vrhovima vlasti, pogotovo ne ako se kritike izriču dva puta zaredom u emisiji istog voditelja.

Ali, kakva računica bi mogla da se krije iza toga što Mironov i Kudrin sa različitih pozicija napadaju vladu? Poznato je da se predsednik Medvedev zalaže za više pluralizma i kritikuje što jedna stranka („Jedinstvena Rusija“) ima preveliku podršku državnog aparata.

Pitanje kandidata

U tu sliku uklapa se izveštaj „Nezavisimaje gazete“ da je Kremlj izdao uputstvo da na izborima u martu u regionalne parlamente moraju da uđu bar četiri stranke. Očigledno je cilj da se spreči ponavljanje slučaja Moskve gde je na izborima prošle jeseni pored „Jedinstvene Rusije“ u gradski parlament ušla još samo slaba komunistička frakcija što je izazvalo žestoke kritike čak i opozicije koja je deo sistema – „Pravedne Rusije“ Mironova i nacionalista Žirinovskog.

Na pitanje ko će biti kandidat na predsedničkim izborima u proleće 2012. godine Putin i Medvedev do sada su izbegli odgovor. Izvesno uzbuđenje izazvala je Putinova izjava prošlog leta da će, posle dogovora, na vreme biti nađeno zajedničko rešenje. Medvedev se složio. Posmatrači iz toga zaključuju da između njih dvojice postoji neravnoteža, ili da je postojala. Ako Putin, kao premijer, kaže da će biti postignut dogovor onda se može zaključiti da on i dalje određuje pravila igre. U slučaju Medvedeva to znači da on još zavisi od Putinove naklonosti i podrške.

Reforma milicije, koju sada Medvedev podržava svim snagama i raspoređuje svoje ljude u ministarstvu unutrašnjih poslova, možda je pokušaj da preuzme kontrolu nad snagama bezbednosti koje su do sada bile Putinov domen. Od toga bi mogao napraviti i temu predizborne kampanje uz čiju pomoć bi mogao da parira i dalje popularnom Putinu. Naime, neefikasnost i samovolja milicije veliki su problem za gađane – ko ga reši može da računa na njihove simpatije.

faz/nb/zbs