Pustinje uzimaju maha

Prema oceni Lika Gnakađa, izvršnog sekretara konvencije UN za borbu protiv širenja pustinje jedno je jasno. Samo ako međunarodna zajednica uvidi vrednost plodnog tla, može se voditi efikasna borba protiv stvaranja pustinje: "Tek sada uviđamo da zemlja ima veću vrednost od zlata. Ako nemate šta da jedete, zlato Vam ne pomaže. Znači, plodno tlo je vrednije od zlata. Kako da se vratimo tim vrednostima? Kako da ih učinimo atraktivnim za privatni sektor, da bi on prilkom poslovanja vodio računa i o vrednosti zemlje i preduzimao odgovarajuće mere?"

Zajedno protiv pustinja

To je, prema oceni Gnakađe i političara iz 50 država koji su se okupili na konferenciji u Bonu veoma bitno. Sve je veći broj zemalja koje su pogođene pogubnim širenjem pustinje. Na primer Uganda. Tamo se u seoskim oblastima 90 odsto energije još uvek dobija od drveta, bilo da je reč o privatnim domaćinstvima ili o komercijalnom korišćenju - na primer proizvodnji duvana. 55.000 hektara šume prema rečima Džezike Erio, ministarke za zaštitu životne sredine iz Ugande, nepovratno nestaje svake godine u njenoj zemlji: "Pokušavamo da ponovo pošumljavamo, ali ti su pokušaji minimalni, nedovoljni. Deo problema koji mi imamo u Ugandi, imaju i susedne zemlje. Nedostaju nam pašnjaci, a između Ugande, Kenije i Sudana ima mnogo pastira, koji sa stokom idu od mesta do mesta u potrazi za pašnjacima. Iz toga nastaju sukobi, jedni drugima kradu stoku, ubijaju se", kaže ministarka Erio i zahteva da se vlade, nevladine organizacije, firme i mediji povežu kako bi se efikasnije sprečilo stvaranje pustinje.

Erozija tla prevazilazi granice država

Osim toga potreban je transfer tehnologija sa severa na jug i razmena iskustava preko granica. To kaže i državni sekretar iz nemačkog ministarstva za privrednu saradnju Karin Kotman: "Ne smemo više da razmišljamo samo u okvirima jedne zemlje. Erozije zemljišta ne zaustavljaju se na nacionalnim granicama, one izuskuju dobre međususedske odnose", izjavila je Karin Kotman.