Pustoš zvana Monsant

Provela je mnogo vremena pred kompjuterom , porputovala mnogo država, susrela se sa brojim istraživačima, političarima, seljacima, i protivnicima koncerna. Sve to zabeležila je u jednoj knjizi i u dvočasovnom dokumentarnom filmu koji se kao i knjiga zove" Monsantov svet".Film se od marta prikazuje u više evropskih zemalja, a knjiga je u francuskoj postala bestseler.

Mari Monik Robin je skoro svake večeri u drugom gradu. I u svakom od njih su bioskopske sale pune, a diskusija traje više sati. U sali jednog pariskog bioskopa sva mesta su popunjena.

„Sve informacije iz mog filma su na internetu, svima dostupne, kaže Mari Monik Robin. Sve sam proverila i uradila intervjue.

U dokumentarnom filmu „Monsantov svet“ radi se između ostalog i o jednom, širom sveta najprodavanijem herbicidu, pojašnjava autorka:

Koncernu je uspelo da „raundap“ svuda proda kao najomiljenije sredstvo poljoprivrednika ili hobi baštovana, jer je tvrdio da se ovaj produkt biološki razgrađuje i da nije štetan za životnu okolinu. Ali, to je laž. Prošle godine je koncern osuđen pred jednim francuskim sudom zbog lažnih reklama, kao i pre toga u Americi. „Raundap“nije samo štetan za okolinu, već je i kancerogen, što je dokazalo više naučnika. Sigurna sam da će ovaj herbicid jednog dana, zbog svoje štetnosti, biti zabranjen“.

Genetska prevara

Koncern je devedesetih godina razvio u laboratoriji za genetsku tehniku i seme koje je otporno na korov. Mari Monik Robin kaže:

„Jedno moramo da shvatimo. Danas se mnogo govori o genetskim biljkama. Kaže se da je to čarobno sredstvo za borbu protiv gladi u svetu. Možda će to zaista jednog dana i biti. Ali, ono što danas na poljima niče, u 90 odsto slučajeva potiče iz genetskih laboratorija „Monsantoa“.

U Indiji je ovaj koncern genetski promenio pamuk, kako bi sprečio da ga insekti unište. Prema istraživanjima novinarke Mari Robin koncern je kriv za brojna samoubistva sitnih poljoprivrednika. Američka firma je pokupovala domaće firme za proizvodnju semena i sada prodaje samo svoje proizvode. U međuvremenu upada u oči da je sve više bolesnih, a i žetva podbacuje. To je dovelo do uništenja sitnih seljaka. U Meksiku su uništene površine sa kukuruzima, a u Paragvaju je zemljište pretvoreno u pustinju, što je nateralo ljude da beže sa svoje zemlje. Vođa seljaka Horhe Galeon, na jednom skupu, što se vidi i na filmu novinarke Robin, kaže:

Cilj „Monsantoa“ je da širom sveta kontroliše proizvodnju hrane. Kako bi to postigao, ovaj koncern se zalaže za poljoprivredu bez seljaka. Time gubimo nezavisnost, da sami sebe možemo da prehranjujemo. Moramo da se borimo za našu nezavisnost, za našu zemlju, za naše porodice i za našu domovinu“.