Put ka EU nije lak

Poziv nemačke kancelarke Angele Merkel da se u okviru daljeg proširenja Evropske unije napravi pauza naišao je na brojne kritike na konferenciji ministara spoljnih poslova. Kako je nedavno izjavila Merkelova, Evropska unija bi u dogledno vreme primila još samo Hrvatsku. Onda bi, prema njenim rečima, pre razmišljanja o daljem proširenju, na snagu morao da stupi sporazum iz Lisabona o reformi evropskih institucija. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband je bio jedan od onih koji su se tome usprotivili ne navodeći pri tom ime Angele Merkel. Miliband je pored ostalog rekao: „Dalje proširenje je u interesu Evrope i u interesu zapadnog Balkana. Sve zemlje zapadnog Balkana bi trebale da imaju evropsku perspektivu. Evropska unija je proširenjem postala jača i to ne samo zbog činjenice da njoj živi 500 miliona ljudi, nego i zbog toga što na ima veću zonu stabilnosti u srednjoj i istočnoj Evropi, koje su ranije bile sve drugo izuzev stabilne. Evropska unija bi trebalo da uči iz svoje istorije“, rekao je šef britanske diplomatije.

Proširenja na Balkan nema alternativu

Finski ministar spoljnih poslova Aleksander Stub je čak pojedine zahteve za obustavljanjem daljeg proširenja Evropske unije nazvao populističkim. Njegov luksemburški kolega Žan Aselborn je naglasio da zemlje koje žele da pristupe nisu krive za to što do sada nije provedena planirana reforma Evropske unije: „Evropa kao projekat mira nema alternativu kada je reč o proširenju na Balkan. Trebalo bi da znamo da je izjava „bez sporazuma iz Lisabona nema daljeg proširenja", veoma teška izjava“. Dalje proširenje je zapravo stvar onih koji za sada nisu u Evropi, a proces ratifikacije je pitanje za koje su nadležni članovi Evropske unije. Dakle, te dve stvari se moraju jasno razdvojiti.“

Hrvatska mora da savlada prepreku

Hrvatska, koja je po svemu sudeći naredni kandidat za pristup, mora još da savlada jednu prepreku. Naime susedna Slovenija, koja je već članica Evropske unije, zbog graničnog spora sa Hrvatskom blokira njen pristup.

Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je istakao da je šteta što zbog sporova pregovori sa Hrvatskom ne idu tako brzo kako se očekivalo.

Veliki problem Evropske unije je i dalje pitanje usvajanja sporazuma iz Lisabona. Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg je, i pored postojeće krize češke vlade, najavio da će njegova zemlja ratifikovati taj sporazum: „Ovaj susret je imao jedan častan cilj: Dalje proširenje Evropske unije, i ako aludirate na proces ratifikacije sporazuma iz Lisabona, onda sam siguran da će taj sporazum biti ratifikovan."

Poruka ohrabrenja

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je sa neformalnog ministarskog sastanka upućena poruka ohrabrenja zapadnom Balkanu na putu ka EU. "Konstatovali smo da je situacija teška, naravno, svi smo svesni ekonomske krize, svesni smo načina na koji se ona odražava, a put ka EU neće biti nimalo lak, ali strateška orijentacija EU ostaje ka proširenju". Jeremić je naglasio da na Balkanu postoji još niz nerazjašnjenih pitanja ali da je dogovor da se nađe način da se rešavaju u hodu.

"Neka od tih pitanja su za Srbiju složena i delikatna. Pre svega kada je reč o statusu naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Srbija ni na koji način neće odustati od ustavnog imperativa odbrane svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, zaključio je Jeremić.