Put u neizvesnost

Bila je to dramatična priča za svakog ponaosob, ali i za Nemačku - hiljade građana iz nekadašnjeg DDR-a zaposelo je u avgustu i u septembru 1989. ambasadu Savezne Republike Nemačke u Pragu. Ljudi su želeli da pobegnu iz DDR-a na Zapad. Nakon višenedeljne okupacije ambasade, na današnji dan 30. septembra, pre 20 godina, stigla je olakšavajuća vest. Bila je to slika za istoriju - tadašnji ministar spoljnih poslova Zapadne Nemačke Hans Ditrih Genšer na balkonu ambasade, i radost izbeglica. No, manje je poznato šta se dešavalo oko same ambasade - jedna češka familija, u kući smeštenoj preko puta ambasade, zbrinula je tada na stotine izbeglica. Bila je to hrabra odluka, koja je kasnije gotovo pala u zaborav. Danas ta familija u istoj kući ima mali hotel.

Kao da je vreme stalo

Kada stari sat u omanjem kuhinjskom prostoru ne bi kucao bez prestanka, moglo bi se pomisliti da je vreme stalo. Dvadeset poslednjih godina protekle su veoma brzo za Jana i Šarlotu Ripl. Njihova kuća, preko puta nemačke ambasade u Pragu, danas je lepo uređeni hotel. A nekada, u leto 1989, ta kuća je bila prihvatilište za izbeglice iz bivšeg DDR-a. Šarlote se priseća: „Dolazilo je sve više i više ljudi. Svi su hteli u ambasadu i ispunili su čitav prostor. Stajali su tu tako stisnuti kao sardine.“

I dok je većina njihovih suseda zatvorila svoje kuće, Jan i Šarlote, tada mladi roditelji, nudili su čaj i supu izbeglicama. Bila je to humanitarna akcija koja je trajala nedeljama.

„Stajali su tu napolju, noćima, i onda je odjednom počela da pada kiša. Rekli smo da bi trebalo da pustimo barem trudne žene i decu da uđu. Pozvao sam ih sa prozora. Ljudi napolju su mirno reagovali i razmakli se kako bi oslobodili put ženama i deci – i odjednom je kuća bila puna.“

Pomoć za izbeglice

Njihovom tada 13-godišnjem sinu Jakubu stranci u njegovoj dečijoj sobi nisu predstavljali nikakav problem:

„To je bila avantura. Ovde se apsolutno ništa nije dešavalo. Najbolje što se nekom moglo dogoditi u 80-im godinama bilo je to da u pionirskoj uniformi stoji pored ratnog spomenika bivšeg Sovjetskog saveza. Mnogo je ljudi dolazilo da pomogne izbeglicama. Donosili su mleko u prahu za bebe i bacali plastične kese preko ograde u dvorište ambasade. Policajci su se ponašali kao da to nisu videli.“

30. septembra donesena je tražena odluka - izbeglice iz ambasade smeju da otputuju u Zapadnu Nemačku - u slobodu. Jan i Šarlote su bili srećni zbog toga. Jedino je mladi Jakub bio tužan: „Sećam se dobro tog dana kada su ljudi smeli da izađu napolje. Odjednom su svi otišli, bilo je prilično tužno.“

Pred praškom ambasadom i kućom familije Ripl na ulici je ostao veliki broja Trabanata, tadašnjih automobila, i metalnih novčića iz bivšeg DDR-a. Mesec dana kasnije pao je Berlinski zid. 17. oktobra 1989. „Plišanom revolucijom“ završena je komunistička era u Češkoj. Od izbeglica, kojima je tada pomogla familija Ripl, niko se nije vratio da poseti tu porodicu.

Autor: K.Jansen/ I. Ivanović

Odg. urednica: Ž. Bašić-Savić