Putevi droge

Srbija je jedna od ključnih tranzitnih zemalja na balkanskom koridoru šverca droge, a organizovane kriminalne grupe koriste poroznost granica i slabost u pravosudnom sistemu, zaključuje se u novom godišnjem izveštaju o strategiji kontrole narkotika američkog Stejt departmenta.

Malo droge ostaje u Srbiji

U izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmenta navodi se da se balkanskom krijumčarskom rutom, koja vodi od Avganistana, preko Turske i Bugarske, do Srbije, a potom dalje do zapadne Evrope, prenosi veliki deo ukupne svetske proizvodnje heroina, dok manje količine te droge ostaju u Srbiji. Kokain do Srbije dolazi iz Južne Amerike, preko Španije, Italije I Grčke, dok sintetičke droge kao što je ekstazi potiču uglavnom iz Holandije, a koriste se i za razmenu za druge narkotike, uključujući heroin, dodaje se u izveštaju.

Na Kosovu glavni trgovci porodični klanovi

Kosovo je jedna od tranzitnih zemalja preko koje se uglavnom heroin proizveden u Turskoj i Avganistanu prenosi u zapadnoevropske zemlje, a i samo ima malo i "perspektivno tržiste drogom", piše u ovogodišnjem izveštaju o strategiji kontrole narkotika američkog Stejt departmenta. Velika količina droge ilegalno ulazi na Kosovo preko susednih zemalja, a glavni trgovci su "porodični klanovi". Zvaničnici veruju da trgovci drogom s Kosova, iz Srbije i Albanije saradjuju u tom poslu, a policija UNMIK-a veruje da postoji veza između trgovine drogom i ljudima. Glavni tranzitni punktovi su Gnjilane, Prizren i Mitrovica, iako je do oktobra 2007. najveća količina droge zaplenjena u Prištini.

UNMIK nije zadužen

U izveštaju se naglašava da borba protiv trgovaca drogom nije deo KFOR-ovog mandata i da oni zaplene samo onaj heroin na koji slučajno naiđu, kao i da pripadnici Misije UN na Kosovu (UNMIK) veruju da neki zvaničnici Kosovske granične policije i carine propuštaju pošiljke droge preko granice i administrativne linije. Odgovornost za istragu o narkoticima preneta je u maju 2006. sa UNMIK-a na KPS, a u izveštaju se navodi da se broj hapšenja u vezi sa drogom povećao od kada je KPS preuzela kontrolu.

Bolji prinosi koke u Južnoj Americi

Uzmimo za primer Južnu Ameriku. Tamo, doduše, ima manje drveća koke, ali ona više rađaju, tako da se godišnje dobija do 1000 tona kokaina, kaže Karola Lander, stručnjak Međunarodnog saveta za kontrolu narkotika: "Radi poređenja: 2007 godine u medicini je bilo potrebno 400 kilograma kokaina, dok je proizvedena količina iznosila milion kilograma."

Afrika sve više upletena

Više od 99,9 odsto kokaina ilegalnim putevima dolazi do severnoameričkih i evropskih konzumenata droga. U godišnjem izveštaju Savet za kontrolu narkotika ukazuje na to da se Afrika zbog slabe kontrole pretvara u sve značajnije mesto za distribuciju droga.

Heroin iz Avganistana

Na svim kontinentima važi pravilo : ako se na jednom mestu postigne uspeh u borbi protiv droge, uzgajanje i prodaja se razvijaju na drugom. Takav primer pruža Avganistan. "Doduše, pošlo nam je za rukom da smanjimo proizvodnju maka u nekim delovima zemlje Ali, zato se u drugim on još intenzivnije uzgaja tako da je u 2007 godini zabeležn porast proizvodnje." Heroin za narkomane u Evropi uglavnom dolazi iz Avganistana.

U Nemačkoj sve više kanabisa

I U izveđtaju se spominje i Nemačka. U porastu je trend ilegalnog uzgajanja kanabisa u profesionalno opremljenim staklenim baštama. Savet je skeptičan i prema prostorima za konzumiranje droge u različitim zemljama gde narkomani pod medicinskom kontrolom mogu da uzimaju droge. To bi moglo da dovede do porasta potrošnje, smatraju u Međunarodnom savetu za kontrolu narkotika.