Putin Švedsku i Finsku tera u NATO?

Švedska i Finska su uznemirene zbog ponašanja velikog istočnog suseda. Zbog ruske aneksije Krima, u ove dve, do sada neutralne, skandinavske zemlje, pokrenuta je široka društvena rasprava o preispitivanju odbrambenog statusa. Švedski potpredsednik Jan Bjorklund podstakao je raspravu još početkom marta tražeći novo definisanje odbrambenog principa Švedske. I to kroz ulazak u NATO. Švedska i Finska su do sada učestvovale u manevrima jedinica NATO, ali su demonstrativno insistirale na svojoj neutralnosti i ostanku van vojnog saveza. Međutim, izgleda da je Putin malo pomerio njihove stavove. „Već i sama rasprava o eventualnom ulasku u NATO pokazuje da Putinovo delovanje podstiče na razmišljanje u tim zemljama“, kaže Čarls Kupčan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Džordžtaunu. „Putin je zemljama u komšiluku uterao strah u kosti“, zaključuje Kupčan u razgovoru za Dojče vele.

Putin bacio oko na Gotland?

Situacija se posebno zakuvala nakon što je ruska vojska u martu izvela manevre u blizini švedskog ostrvca Gotland. Nakon toga je Švedska na Gotlandu stacionirala dva borbena aviona. Još prošle godine, ruski avioni izveli su vežbe simulirajući napad na Švedsku. Tada se aktivirao čak i alarmni sistem NATO za Baltik. Švedska vojska nije reagovala. Tamošnji mediji su, međutim, počeli da spekulišu o tome da je Putin možda bacio oko na Gotland, kao moguće vojno uporište za kontrolu Baltika i pre svega bivših sovjetskih republika Litvanije, Letonija i Estonije. Ipak, stručnjaci za bezbednost poput Dika Zandea sa Klingendaelovog instituta za međunarodne odnose u Holandiji, smatraju da su takve procene preterane. On isto tako smatra da Rusija ne bi preterano reagovala ni na eventualni ulazak Švedske i Finske u NATO jer da se, kako smatra Zande, „ne radi o bivšim sovjetskim republikama“.

Alternative NATO

Švedska i Finska ne bi trebalo da strahuju ni kad su u pitanju ekonomske sankcije Rusije jer ne zavise u toj meri od ruskih energenata kao što je to slučaj s nekim drugim članicama Evropske unije. Kako smatra Kristofer Čivis sa univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru, tim skandinavskim zemljama, kao alternativa za ulazak u NATO, stoje mnoge druge opcije. Jedna od njih je i pojačano uključenje u vojne vežbe jedinica NATO. Druga opcija jeste jačanje „Severnoevropske odbrambene saradnje“ (Nordic Defense Cooperation), vojnog saveza skandinavskih zemalja Danske, Norveške, Švedske, Islanda i Finske. Stručnjaci poput Čivisa osim toga veruju da bi NATO, u slučaju agresije na Švedsku ili Finsku, reagovao, bez obzira na činjenicu što te zemlje nisu članice Atlantskog saveza, jer se radi o „dugogodišnjim partnerima“.

Autori: S. Štefen / K. Ignaci / N. Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković