Putin menja taktiku u istočnoj Ukrajini?

Samo je jedan senator bio protiv: Gornji dom ruskog parlament, Savet federacije, u sredu (25.6.) je gotovo jednoglasno, a na zahtev predsednika Vladimira Putina, povukao dozvolu za slanje ruskih jedinica u Ukrajinu. Ta odluka stiže prekasno, smatra Lilija Ševcova iz moskovskog Karnegi centra. „Putin je to trebalo da uradi mnogo, mnogo ranije, nakon aneksije Krima“, kaže ta analitičarka i to potkrepljuje argumentom da je već dve-tri nedelje nakon aneksije ukrajinskog poluostrva Rusiji bilo jasno da je pripajanje drugih područja Ukrajine na jugu i istoku, nemoguće.

Sadašnja odluka pokazuje, smatra Ševcova, da Moskva menja taktiku: „Do pre nekoliko meseci Kremlj je vodio drugačiju politiku: destabilizovao je istok i jug Ukrajine“, kaže Ševcova u razgovoru za Dojče vele. Sada Putin, smatra ona, želi da kroz pregovore Kijeva i separatista u istočnoj Ukrajini „progura rešenje sukoba koje njemu odgovora, ali koje bi bilo prihvatljivo i za Zapad“.

Rusija sada mora da reaguje

Više faktora je moglo da utiče na odluku o povlačenju ovlašćenja Putinu za slanje jedinica u Ukrajinu, smatra Kornelijus Ohman iz Fondacije za nemačko-poljsku saradnju. „S jedne strane pretnja novim sankcijama i pre svega sloga zapadnih država, a pored toga – jasan i pragmatičan stav ukrajinskog predsednika Petra Porošenka koji je sa svojim mirovnim planom za istočnu Ukrajinu preuzeo inicijativu. To znači da Rusija sada mora da reaguje, do sada je ona upravljala razvojem događaja.“

Ohman, stručnjak za istočnu Evropu, u razgovoru za Dojče vele kaže da je Putin sada jasno pokazao da želi da bude partner Zapada. S obzirom na pogoršanje ekonomske situacije i i odliv kapitala, potpuna konfrontacija sa Zapadom bila bi besmislena, smatra Ohman. Osim toga, proruske snage u istočnoj Ukrajini shvatile su da bez podrške plaćenika iz Rusije cela stvar nema smisla: „To nije došlo odozdo, kao u slučaju Krima gde je veliki deo stanovništva podržavao pripajanje Rusiji“, kaže stručnjak iz varšavske fondacije.

Korak u smeru deeskalacije

Odluka Saveta ruske federacije mogla bi da bude korak u smeru deeskalacije, smatra Eberhard Šnajder iz Rusko-evropskog centra u Briselu. Prema njegovom mišljenju, Putin želi da razgovori između Kijeva i separatista urode konstruktivnim rešenjem. „Ako se to ne dogodi, onda će Porošenko, kako je i najavio, ostvariti 'Plan B'. On će povećati vojni pritisak na separatiste, a oni zapravo nemaju šanse da u tom sukobu opstanu“, kaže Šnajder za DW.

Porošenko je, podseća briselski stručnjak, predložio da regionalni predstavnici na područjima Donjecka i Luganska uglavnom sami odrede svoju sudbinu, da sami predlože guvernere i u mnogim oblastima dobiju autonomiju. Očigledno je, zaključuje Šnajder, Moskva time zadovoljna, jer se u ovom trenutku više i ne može postići: „Možda će srednjoročno Moskva pokušati da utiče preko ljudi koji će biti postavljeni od strane predstavnika ta dva područja.“

Evropska unija – da, NATO – ne

Lilija Ševcova upozorava da Kremlj tom odlukom Gornjeg doma parlamenta ni u kom slučaju nije potpuno odustao od opcije destabilizacije istoka i juga Ukrajine. Ona veruje da se Ukrajinci na žalost moraju pomiriti s tim da će još dugo biti u senci Rusije. „Rusija će nastojati da zadrži svoj uticaj u toj zemlji“, kaže ekspertkinja Karnegi centra.

Kornelijus Ohman ne veruje da će Moskva uspeti da promeni ukrajinsku orijentaciju ka Zapadu: „Ako se ukrajinski narod za to odlučio, onda ni ruski predsednik neće uspeti da vojnim sredstvima spreči ukrajinsko približavanje EU.“ Kada je reč o pristupanju NATO stvar je drukčija, smatra stručnjak Fondacije za nemačko-poljsku saradnju: „Ne verujem da je ukrajinsko stanovništvo za to zainteresovano.“

Eberhard Šnajder ukazuje da će već u petak (27.6.) Kijev potpisati ekonomski deo Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji, ali ni on ne smatra da je približavanje Ukrajine NATO realna opcija. Predstavnik Rusko-evropskog centra iz Briselu podseća da je ranije prepreka za to bila ruska flota na Krimu, a sada, nakon aneksije, to je problem sa nerešenom granicom.