Putin preti - klima sve toplija

List «Velt» je odmah prozreo izjave Vladimira Vladimiroviča kao blef i napisao: «Putin će ostati pri svojim retoričkim imperativima, jer je Moskva upućena na saradnju sa Zapadom».

«Frankfurter algemajne cajtung» smatra da je Putin nastavio svoju inscenaciju iz Minhena kada je napao američke protivraketne planove. Sada preti zamrzavanjem ugovora o kontroli naoružanja, sa obrazloženjem da države NATO, za razliku od Rusije, nisu ratifikovale taj ugovor. To je tačno, ali tačno je i da su ruske trupe i dalje u Gruziji i Moldaviji, a njihovo povlačenje je bilo uslov da NATO ratifikuje ugovor»...

Komentator «Merkiše odercajtunga» primećuje: «Putin cilja na NATO. Dok je američki protivraketni sistem sklapan na Aljasci, nije tangirao Evropljane. Sada delovi tog sistema treba da budu stacionirani u bivšim zemljama Vasršavskog pakta, što dodatno izaziva Rusiju i ugrožava unutrašnje zajedništvo NATO».

A list «Tagesšpigel» vidi dva razloga Putinovih pretnji. «One su najpre revanš za sva ponižavanja sa Zapada koja je Rusija morala da tri od devedesetih godina: širenje NATO na istok, američki protivraketni planovi i slično (...) drugo, Putinovi napadi su i dugo željeni obračun sa erom Borisa Jeljcina».

Listovi su mnogo pisali i o najavama nemačke vlade da će uštedama struje i masivnim ulaganjima u obnovljive energije do 2020. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 40 odsto. Ministar za zaštitu životne sredine Zigmar Gabrijel za to planira tri milijarde evra.

Evo kako to komentariše bonski «General ancajger». «Svi govore o promenama klime, ali kao da ih niko ne shvata ozbiljno. Niko od političara. Jer, drukčije ne može da se objasni zašto ministar Gabrijel nije najavio šta će se učiniti da bi se postigli ciljevi zaštite klime koje je Bundestag doneo prošle godine, već samo šta bi trebalo da se radi».

«Visbadener Kurir» je prokomentarisao proteste opozicije i tvrdi da je ministar Gabrijel izjave o namerama koje je dala Evropska unija pretvorio u konkretne korake. «Plan ministra od osam tačaka još i prevazilazi evropske ciljeve i tačno razlaže gde sve Nemci mogu da uštede 270 miliona tona emotivanog ugljen-dioksida. To olakšava delanje»; pohvalno će ovaj list.

Neki listovi, poput «Kiler nahrihtena» ili «Štutgarter cajtunga» smatraju da su planovi vlade u suštini još nerazrađeni i difuzni, jer, na primer, vlada namerava da uvede olakšice za termoelektrane iako one predstavljaju jedan od najvećih rizika za klimu.

Najpoučniji komentar objavio je list «Pforchajmer cajtung» koji piše da najpre zemlje Azije i Afrike neće preduzimati ništa na planu zaštite klime ako zapadne zemlje ne budu prednjačile – valjda ovako kao Nemačka – i dodaje: «jer tu se radi ni manje ni više nego o naporima da se spreči promena klime. A to, pored politike i privrede, mora da shvati i svaki pojedinac. I to što pre. O zaštiti klime se mnogo govori. No, činimo li svi dovoljno da bismo je zaštitili?»