Putinova strategija na Krimu

Mnogo toga se proteklih dana desilo na ukrajinskom polustrvu Krimu i treba računati s tim da će ostati dinamično. Od samog početka je bilo jasno da procesima na Krimu upravlja Moskva. Odlično organizovani komandosi, koji nisu nosili nikakve oznake na uniformama i koji su zauzeli važne punktove na Krimu, delovali su u skladu sa interesima Kremlja. Isto važi i za takozvane proruske političare na Krimu, koji su u senci komandosa preuzeli vlast i planiraju da na referendumu 30. marta dobiju legalnu osnovu za otcepljenje od Ukrajine.

U prilog tome da se radi o orkestriranoj akciji, govori i paralelno izgrađena preteća kulisa Moskve: vojni manevri, deklaracija u parlamentu i organizacija pres-konferencije za izbeglog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Odluka parlamenta da se zvanično stvori mogućnost slanja ruske vojske u Ukrajinu, poslednji je dokaz intervencije Moskve na Krimu.

Putinovi ciljevi i opcije Kijeva

"Operacijom Krim" Moskva je novoj vladi u Kijevu i Zapadu postavila veoma opasnu klopku. Dovoljno je baciti pogled na Putinovu strategiju. Preuzimanjem kontrole nad Krimom Putin sledi dva cilja. Prvo: On je preventivno obezbedio bazu ruske mornarice u Sevastopolju, pre nego što bi nova vlada u Kijevu mogla da otkaže Rusiji ugovor o stacioniranju. Drugo: Moskva sada, sa Krimom u rukama, može da vrši pritisak na novu vladu u Kijevu. Nakon svrgavanja predsednika Janukoviča, Putin na ovaj bezobziran i beskrupulozan način želi da dobije pravo saodlučivanja o političkoj budućnosti Ukrajine. Ukoliko nova vlada u Kijevu ne pristane na ovu igru, za očekivati je da na Krimu nastane druga Transnjistrija ili Abhazija - dakle separatističko područje sa međunarodno izolovanom proruskom vladom koju će štititi ruska armija.

Nova vlada u Kijevu je pred teškom odlukom. Vojna intervencija ukrajinske armije na Krimu mogla bi da dovede do katastrofe nesagledivih razmera. Ne bi bilo isključeno širenje konflikta na celu južnu i istočnu Ukrajinu, dalja destabilizacija ionako uzdrmane ekonomije, pa čak i otvoreni rat između Ukrajine i Rusije. Pritom je pod velikim znakom pitanja da li bi Zapad bio spreman da podrži rešenje krize vojnim putem.

Dileme Zapada

Jer, prve reakcije SAD i EU pokazuju ogorčenje zbog razvoja situacije na Krimu. Međutim, rečima se malo može postići. Putina već dugo ne zanima šta na Zapadu govore ili misle o njemu. Osim toga, Putin će uvek ukazivati na navodne zahteve ruskog naroda na Krimu koje želi da zaštiti.

Posledica toga je da se Zapad nalazi nezgodnoj dilemi: može da odgovori jasnim sankcijama Rusiji (ograničenje trgovine, uskraćivanje viza, blokiranje računa, isključenje iz organizacije G8). To bi kao posledicu imalo ponovno izbijanje hladnog rata uz neprijatne posledice po snabdevanje Zapada gasom i milijarde evra pomoći Ukrajini koja bi postala "prva linija fronta". Teško je zamisliti da bi građani zapadnih zemalja podržali takvo rešenje.

Ili, potiskujući bes, Zapad može za sada da prihvati situaciju takvu kakva jeste i prisili vladu u Kijevu da se smiri i na neželjne pregovore sa Moskvom. Time bi Putin, na silu i u suprotnosti s međunarodnim pravom, dobio ono što bivša opozicija u Ukrajini i Zapad proteklih meseci nisu hteli da mu daju - važnu ulogu u pregovorima o političkoj i privrednoj budućnosti Ukrajine.