Putovanja kao lek

SA KAKVIM SE IZAZOVIMA IZ PSIHOLOŠKE PERSPEKTIVE GRAĐANI SRBIJE NAJVIŠE SUOČAVAJU U PERIODU TRANZICIJE KA DEMOKRATIJI?

U periodu tranzicije u našoj sredini, zbog ekonomske i političke krize i zbog nezadovoljstva i nesigurnosti, sve više se ispoljava agresija i to naročito prema nacionalnim manjinama, ženama, homoseksualcima i tome slično. Ja sam razmišljla šta bi trebalo da se uradi da bi se prevazišla ta ksenofobija i etnocentrizam i da se uspostavi poremećena komunikacija među ljudima, posebno sa prostora bivše Jugoslavije. U cilju prevencije i prevazilaženja tog jaza u komunikaciji, mislim da je moguće uraditi mnogo stvari. Najbolja terapija bi bila omogućiti mladim ljudima da slobodno putuju i da se upoznaju i da počnu da se druže sa onim ljudima prema kojima imaju predrasude. I istakla bih, po meni, veoma važnu činjenicu, sa moralne tačke gledišta mislim da je to od izuzetnog značaja, da je nemoralno u procesu edukacije kod mladih ljudi govoriti samo o nacionalnom ponosu ukoliko se ne govori i o nacionalnom stidu.

KAKO BISTE OPISALI SOCIOPSIHOLOŠKI I POLITIČKI KONTEKST POLNIH STEREOTIPA U SRBIJI DANAS?

Zbog ekonomske krize polni stereotipi i polna stratifikacija mnogo je više izraženija danas u ovom periodu tranzicije. Međutim, uprkos zakonu koji se odnosi na ravnoptavnost polova sigurno je da žene češće dobijaju otkaze i da se razni oblici nasilja sve češće ispoljvaju prema ženama kako u porodici tako i na «ulici». Ponovo se oživljavaju, naročito sa strane crkve, diskusije o zabrani abortusa i razne druge konzervativne ideje u odnosu prema ženama. Tradicionalni patrijarhalni kult ratništva i klasičnih maskulinih osobina, ponovo kod nas oživljava. Sa duge strane, istraživanja pokazuju da moderne devojke pored brojnih femininih osobina, danas najviše vrednuju fizičku privlačnost i lepotu, pa se zbog toga danas mnogo češće susrećemo sa raznim oblicima psiholoških poremećaja kao što su: mentalna anoreksija, bulimija, depresija i mnoge druge neurotične tendencije.

NA KOJE NAČINE JE MOGUĆE PROMOVISATI VREDNOSTI ŽIVOTA U CIVILNOM DRUŠTVU UPRKOS PREOVLAĐUJUĆOJ KSENOFOBIJI, MIZOGINIJI I PATRIJARHALNIM SOCIJALNIM OBRASCIMA?

Može se pretpostaviti da u našoj sredini neće doći do humanijih odnosa u društvu dok ne nestanu klasični okovi patrijarhalne civilizacije. Potrebno je osvestiti činjenicu da nisu samo žene žrtve patrijarhata. Brojna istraživanja širom sveta pokazuju da muškarci, u proseku, žive 8-10 godina kraće od žena, da se u zatvorima nalazi dvostrukoviše muškaraca i da među muškarcima ima više pušača, narkomana, alkoholičara, ubica i samoubica. Takođe, istraživanja pokazuju da žene u braku češće pate od raznih psihosomatskih poremećaja i depresije. Slobodno se može reći da je rigidna polna stratifikacija oduvek imala za cilj da od žene napravi što bolje «mašine» za rađanje, a od muškaraca što bolje «mašine» za rad, rat i oplodnju. Mnogobrojna istraživanja još pokazuju da samo one osobe koje uspešno odolevaju nametnutnim polnim stereotipima su psihički uravnoteženije i da imaju više šansi da razviju svoje ljudske potencijale.

Želimir Bojović