Quo vadis, Turska ?

U toku ovog meseca ustavni sud Turske trebalo bi da donese odluku o mogućoj zabrani AKP-a. Osim toga, glavni državni tužilac Abdurrahman Jalčinkaja je podneo zahtev da se članovima stranke zabrani političko delovanje, jer se, kako se navodi u optužbi, AKP pretvorila u „centar fundamentalističkih aktivnosti“ protiv sekularnog uređenja republike. Do sada su u Turskoj, uz isto obrazloženje, zabranjene četiri islamističke stranke.

Talas hapšenja

S druge strane, vlasti u Turskoj su počele da hapse članove navodne organizacije „Ergenekon“. Ime ove organizacije opisuje mitološku prapostojbinu turskog naroda. Legenda kaže da se nakon strašnog boja protiv neprijatelja mala grupa preostalih Turaka povukla u planinu. Kada se njihov broj povećao, vuk im je pokazao put kojim treba da idu.

Simbolika je očigledna. Kritičari režima i zagovornici sekularizma su nakon izbora prošle godine marginalizovani. AKP je osvojivši većinu glasova počela da postupa kako hoće. U tome je sprečava samo ustavni sud. Nakon što je Turska dobila podršku Evrope, Erdogan je napravio grešku smatrajući se nepogrešivim.

Ispunjavanje obećanja

Obećanja u predizbornoj kampanji, poput ukidanja zabrane nošenja marame na univerzitetima i administraciji i preduzimanje koraka koji vode daljoj islamizaciji, morala su biti ispunjena. Erdogan je to uradio bez pardona i kompromisa. Time je isprovocirao političke protivnike.

Rešenje političke krize u Turskoj još se ne vidi. Strana koja pobedi biće odgovorna za vraćanje Turske na put ka Evropskoj uniji. Međutim, Zapadu nije potrebna niti Turska sa prenaglašenim islamskim vrednostima, niti Turska prenaglašenih nacionalnih vrednosti. Unutrašnji nemiri mogli bi ugroziti položaj Turske kao pouzdanog političkog i vojnog saveznika Evrope. A upravo je to savezništvo potrebno Turskoj s obzirom na sukobe koje ima sa susednim državama.