Rađa se nova struktura građanskog društva

Dojče vele: Gospodine Andruhoviču, pronašli smo vas u rodnom gradu Ivano-Frankivsku. Međutim, Vi se ponovo spremate nazad za Kijev. Kakve utiske donosite sa Majdana?

Juri Andruhovič: „Mislim da se ljudi osećaju vezani za Majdan. U određenom smislu aktuelna situacija može da se uporedi sa Narandžastom revolucijom iz 2004. godine. Ali postoje i razlike, pre svega u nedostatku narandžaste farbe. Nema tog pokreta koji je tada podržavao kandidata Juščenka (predsednički kandidat opozicije, prim. ur.).

Danas postoje drugačiji ciljevi. Reč je pre svega o povratku na sporazum sa Evropskom unijom kao i promeni odnosa moći u zemlji. Oba cilja je veoma teško ostvariti. 2004. godine je bilo mnogo jednostavnije. Tada je cilj bio ponavljanje drugog kruga predsedničkih izbora, na kojima je opozicioni kandidat tada mogao da pobedi. 2013. godine masovni protesti se odvijaju u talasima. Radnim danima na Majdanu je mali broj ljudi, dok ih je vikendom veoma mnogo. Na najvećim demonstracijama u proteklih trideset dana na Majdanu je bilo više od milion ljudi.

Stepen organizacije učesnika demonstracija je visok. Snabdevanje jelom i pićem je dobro organizovano. Svi učesnici obavljaju važnu funkcije, kao kod organizma. Novina su barikade: one postaju sve više i napravljene su od različitih materijala: od drveta, od vreća napunjenih snegom, od metala.

Raspoloženje je prepuno kontrasta. Ima momenata kada su svi euforični. Ima i psihološki teških momenata, posebno kada državna vlast ne daje znake slabosti.“

Nove strukure i brojne građanske inicijative

Vodeće ličnosti opozicije 2004. godine su bili kasniji predsednik Juščenko i bivša premijerka Julija Timošenko, koja je u zatvoru. Danas na Zapadu pre svega vidimo Vitalija Klička kao vođu opozicije. Ko je po vašem mišljenje centralna figura na demonstracijama?

„Tu postoji razlika u odnosu na 2004. Ne postoji kult ličnosti. Vođe političkih stranaka koji se povremeno pojavljuju na bini su takođe naravno važne. Ali oni međutim ni u kom slučaju nisu Mesije. Važno je to da ljudi na Majdanu stoje zbog sebe samih. Stvaraju se nove strukture građanskog društva. Postoje mnoge inicijative. Jača svest da svaki političar mora da se kontroliše i kritički posmatra.“

Vaš kolega-pisac, Serhij Žadan u intervjuu nam je rekao da je, prema njegovom mišljenju, u toku proces sazrevanja ukrajinskog društva. Delite li to mišljenje?

„Da, naravno. I ja sam tog mišljenja. Vidimo nastavak događaja iz 2004. godine. Društveni procesi koji su tada pokrenuti, vidljivi su danas. To takođe važi i u slučaju da današnja situacija ne bude završena u interesu demonstranata. Ali iskustva i nov društveni kvalitet će ostati.“

Krediti iz Rusije

Predsednik Janukovič je u Moskvi dogovorio produbljivanje saradnje sa Rusijom i dobio kredit od 15 milijardi dolara. Kako ocenjujete trenutnu situaciju?

„O tome ne mogu ništa tačno da kažem, jer izveštaji o tome šta se tačno potpisalo i o čemu se razgovaralo su veoma kontradiktorni. Ali pro-rusko raspoloženje koje pokazuje ukrajinska vlada, jasno pokazuju da se predsednik Janukovič i njegovi ljudi udaljavaju od evropskog puta. Oni su u Rusiji pronašli privremenog partnera. Tu vidimo jedan zapleten čvor različitih interesa, pri čemu interesi vladajuće klike i neki privatni interesi stoje mnoge iznad interesa države.“

Koja je po vama uloga pisaca i intelektualaca na protestima na Majdanu?

„Uloga umetnika je veoma važna: oni protestuju i izlaze na binu. Postoji i jedan nezavisni univerzitet na Majdanu, na kojem intelektualci, naučnici i umetnici drže predavanja i seminare. Postoje mnogobrojne aktivnosti u medijima, kolumnama i na blogovima. Zanimljivo je da je ton veoma kritičan i prema opozicionim političarima. I umetnici su jednako nezadovoljni sa njima kao i demonstranti na Majdanu. To znači da se opozicija kritikuje, ali se sa njom i sarađuje.“

U Nemačkoj ste dobro umreženi. Da li dobijate podršku nemačkih kolega-pisaca?

„Dobijam pisma od nemačkih novinara i izdavača, ali od nekog nemačkog pisca do sada nisam dobio pismo. Što se tiče kolega-pisaca, Austrija se pokazala veoma aktivnom. Postoji jedno otvoreno pismo trenutno najboljih austrijskih pisaca, kao što su Elfride Jelinek, Robert Menasse i Gerhard Ruiss. Tim pismom više od pedeset austrijskih autora izrazilo je solidarnost sa protestima u Ukrajini. Taj doprinos je za nas veoma važan.“

Uloga Evropske unije

Kako ocenjujete ulogu nemačke, odnosno evropske politike? Šta su odgovorni pogrešno uradili?

„EU je nažalost izgubila inicijativu. Sada mora dobro da razmisli šta joj je činiti. Ona je potpuno podcenila ulogu ruskog pritiska. Sve vreme su stizali signali da se Rusija kategorički protivi sporazumu. EU je međutim delovala, kao da je isključivo reč samo o dva potencijalna partnera – EU i Ukrajini. To je pravno gledano tačno, ali de facto je morala da pronađe odgovor na ruski pritisak.

To je generalno problem: EU često nema usaglašenu poziciju. Postoje stavovi koji dolaze iz jedne ili iz druge zemlje članice. Put ka donošenju zajedničke odluke je težak i dugotrajan. To je u ukrajinskom slučaju moglo da se vidi.”

Šta mislite, šta će dalje biti sa protestima? Da li će Janukovič menjati taktiku?

„Njegova taktika je, da će se Majdan polako umoriti. Moguće je da demonstranti polako popuštaju. Ali situacija zaista nije predvidiva. Trenutno je sve otvoreno.“

Autor: Birgit Gerc / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon