Rad je razboleo čoveka

Svet rada je sve suroviji: povećan je broj aktivnosti koje se obavljaju istovremeno, ugovori o radu se sklapaju praktično još samo na određeno vreme, pritisak konkurencije je sve jači. Paralelno s tim, tokom poslednjih 20 godina, broj osoba sa psihičkim oboljenjima se udvostručio.

Nemačka psihoterapeutska komora je do odgovarajućih podataka došla na osnovu izveštaja društava za obavezno zdravstveno osiguranje. No, Komora smatra da bi pogrešno bilo generalno zaključiti da rad čini bolesnim. Jer, lekari i sami pacijenti danas mnogo otvorenije govore o psihičkim problemima nego što je to ranije bio slučaj, ili, kao što to kaže predsednik pomenute komore, Rajner Rihter:

„Stigmatizacija je manje izražena, mada još uvek postoji. No, sada ljudi mnogo lakše prihvataju dijagnoze, recimo, ako im lekar kaže da pate od depresije. Doduše, i lekari su usavršili dijagnostičke metode. No, ima mnogo jasnih indicija da se broj psihičkih oboljenja bitno povećao, zbog teške situacije na tržištu rada, pre svega u oblasti uslužnih delatnosti.“

Bolovanja sve skuplja

Jedanaest odsto svih slučajeva u kojima zaposleni nisu došli na posao jer se nisu osećali dobro, ima psihičke uzroke. Bolovanja, međutim, najčešće traju dugo – u proseku tri nedelje – i dosta koštaju.

„Samo za direktno lečenje depresije godišnje dajemo 4,3 milijarde evra. To su samo troškovi terapije, dakle u iznos nisu uračunati troškovi naknade za bolovanje i slično... Znači, prosečan depresivni pacijent godišnje košta 4000 evra. To su velike sume; da i ne govorimo o šteti koju trpi privreda zbog ograničenih radnih sposobnosti...“

Jedan od pojmova koje su psihoterapeuti poslednjih godina „oživeli“ jeste otuđenje, u smislu u kome je o tome govorio Karl Marks: čovek u industrijskoj proizvodnji gubi prirodnu vezu sa rezultatom te proizvodnje.

Autori: Hajner Kizel / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković