"Rad na crno nije ništa loše?"

Pod naslovom „Pobuna nemoćnih“ minhenski list Ziddojče cajtung piše u odnosima u EU u vremenima krize:

„U EU mali ustaju protiv velikih. To je očajnički potez iznuđen krizom koja se nezadrživo širi. U glavnim gradovima zemalja srednje i istočne Evrope vlade više ne znaju šta bi – trake u fabrikama stoje, banke više ne daju kredite. Nezadovoljne su i male zemlje zapadne Evrope. Prvi put su Belgijanci, Finci, Šveđani ili Portugalci izjavili da više neće slepo slediti smernice koje su doneli političari velikih zemalja. Kao daleka grmljavina čuje se ono čega se svi boje:

Evropska unija bi se mogla raspasti zbog krize. Niz vlada žali se da ih takozvani menadžment krize velikih gura u još veći haos umesto da im pomogne. Veliki donose odluke u sopstvenu korist, neformalno se dogovaraju, vlada institucionalni haos, pomoć je nedovoljna.

Međutim, pobuna je unapred osuđena na neuspeh. Čime će mali zapretiti velikim? Malo je verovatno da bi mogli reći „zbogom“ Briselu. Kome onda da se obrate? Osim toga, vlade znaju da bi im izlazak iz EU bio skuplji od ostanka i da onda više ne bi imali odakle da očekuju pomoć.

Adut na koji sada mali mogu da igraju jeste moral i za to je pravi trenutak. Iduće nedelje za istim stolom sedeće predstavnici oba tabora. Tada predsednici i premijeri moraju da se pobrinu da banke ponovo rade svoj posao – najveći deo istočno- i srednjoevropskih banaka samo su filijale zapadnih. Osim toga, Brisel se mora napokon odlučno suprotstaviti protekcionizmu i zahtevati od svih da poštuju zajednička pravila. Izjave kao što je bila izjava francuskog predsednika Sarkozija da će pomoć dobiti samo francuski proizvođači automobila koji proizvode u Francuskoj, a ne i na istoku Evrope suprotna je duhu EU“, piše „Zidddojče cajtung“.

O nameri američkog predsednika Baraka Obame da do kraja mandata prepolovi budžetski deficit SAD list Noje osnabriker cajtung piše:

„Niko od Baraka Obame ne očekuje političko čudo. Izgleda da jedino on na to zaboravlja. Naime, najava da će do 2013. godine prepoloviti budžetski deficit više je nego smela.

Predsednik planira da potroši silne milijarde na pomoć, garantije i državne izdatke. Da ostavimo po strani pitanje koliko to ima smisla. Bar kratkoročno to će samo povećati deficit. Smanjenje dugova može se očekivati tek kada privreda ponovo dobije zamah. A to bi moglo da potraje. Zato su Obamina obećanja o stabilizaciji budžeta dobra zamisao, ali su istovremeno i preoptimistička“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Povodom pada indeksa frankfurtske berze DAX ispod četiri hiljade poena, gde je, inače, bio pre pet godina, list Zeksiše cajtung piše:

„Na berzi se trguje očekivanjima. Pad indeksa DAX ispod granice od 4000 poena znači samo da još nije vraćeno poverenje u kompanije. Uprkos svim merama za podsticanje privrednog rasta i pomoći bankama investitori nisu spremni da kupuju akcije. Naime, neizvesno je da li će pomoć države biti dovoljna ili će zbog dimenzija krize jednostavno ispariti. Niko ne zna kakve se još opasnosti kriju u bilansima banaka i gde je ko sakrio rizične poslove. Sve se to odražava na kretanje kurseva na berzi“, piše „Zeksiše cajtung“.

Povodom rezultata istraživanja koji pokazuju da više od trećine nemačkih građana smatra da rad na crno nije ništa loše list Noje osnabriker cajtung piše:

„Svakako da bi pomoglo više kontrole i obaveštavanje o tome kako je moguće uštedeti na porezu. Osim toga, trebalo bi postaviti nove osnove poverenja. Naime, sve dok građani ne budu imali osećaj da su pred poreznicima svi jednaki svest o tome da je utajom poreza neko oštećen biće niska, a broj onih koji rade na crno visok. Teško je očekivati da će tu skoro nešto promeniti. Situacija u kojoj poreski obveznici plaćaju greške nesposobnih menadžera nije najpogodnioja da se podstakne svest o potrebi da se uredno plaća porez, niti da ojača vera u pravednost“

Nakon što je u poslednji trenutak subvencijama dve savezne zemlje spasena još jedna banka list Lauzicer rundšau piše:

„Niko ne bi trebalo da misli da su ljudi toliko glupi da ne hvataju šta se dešava sa novcem koji su zaradili. Znaju da plaćaju greške drugih koji sa svoje strane nisu spremni da preuzmu odgovornost. A da bi se znalo ko su ti ljudi dovoljno je pogledati spisak članova Nadzornog odbora novcem poreskih obveznika upravo spasene Nordbank“, piše „Lauzicer rundšau“.

List Rajniše post komentariše politiku nove američke administracije na Bliskom istoku:

„SAD će se više angažovati na Bliskom istoku i to, prema rečima Obame, uravnoteženije. Tako će Pojas Gaze dobiti na ime pomoći 900 miliona dolara. Obama ne može direktno da pomogne organizaciju (Hamas) koja je u SAD i Izraelu proglašena terorističkom i novac će biti podeljen posredstvom UN i nevladinih organizacija. Tako SAD mogu da poprave sliku o sebi u islamskom svetu, a da se pritom ne ogreše o principe. Ali, finansijska pomoć nije dovoljna. Početkom marta na Bliski istok putuje Hilari Klinton. Ona bi Izraelcima morala jasno da kaže da je neprihvatljiva izgradnja novih naselja i morala bi da uputi poruku da predstoji novi početak (u pregovorima o miru)“, piše „Rajniše post“.

List Merkiše cajtung pozabavio se iranskom nuklearnom elektranom Bušir. „Svi pokušaji da se nađe rešenje za sukob do sada su propali zbog pogrešnog pristupa. Prestanak obogaćivanja urana morao bi biti na kraju pregovora, ne na početku. Preduslovi nisu najbolji put da se nađe rešenje koje bi omogućlo da svi sačuvaju obraz. Zapad mora nešto da ponudi kako bi zauzvrat nešto dobio. Mogao bi da ponudi ukidanje sankcija, sveobuhvatnu privrednu saradnju i čvrste garantije u pogledu bezbednosti (Irana). Spremnost nove američke administracije da direktno pregovara sa Teheranom uliva izvesne nade“, piše „Merkiše cajtung“.