Rad na crno u EU
25. oktobar 2007.
Letos je evropski komesar Vladimr Špidla u Berlinu izazvao podozrenje kada je rekao da su isuviše oštre mere koje se primenjuju prilikom kontrole rada na crno.
Juče u Briselu, Špidla je rekao da je lično naložio istragu o razmerama rada na crno u Evropi. Statističari su došli do rezultata da u EU postoji veliko tržište za ilegalni rad.
11odsto svih ispitanih u EU u anonimnoj anketi je reklo da bi radili na crno, a 5 odsto je učesnika u istraživanju je potvrdilo svoj iliegalni rad. Treba reći i da su u ovoj oblasti razlike velike od zemlje do zemlje u EU.
Čini se da je rad bez poreza naročito omiljen u Danskoj, Holandiji i Švedskoj, ali možda se samo radi o tome da su ljudi u tim državama iskreniji.
Generalne procene pokazuju da se u istočnoj i južnoj Evropi tri puta više radi na crno nego na severu. Prema statistikama Nemačka je negde u sredini. Najveći broj ilegalnih radnika zapošljava se u privatnim domaćinstvima i u gradjevinarstvu. Mnogo više je muškaraca od žena, više mladih nego starih.
Tačne procene privredne štete izazvane radom na crno teško je izvesti. U Nemačkoje iznose oko 15 odsto bruto nacionalnog proizvoda, ili oko 350 milijardi evra. To je daleko više od onog što su izračunali EU statističari, koji polaze od oko 4,5 odsto.
Izvesno je da rad na crno prouzrokuje velike štete, da podriva socijalne sisteme i vodi smanjivanju cena rada, kaže EU komesar Vladimir Špidla:
«Sve u svemu moglo bi se reći, ako postoji najmanja nadnica za rad, onda je indeks zarada pri ilegalnom radu još niži.»
Špidla apeluje da se sada što je brže moguće prevazidju prepreke u odnosu prema radnicima iz devet istočno evropskih članica EU. Oni upravo zbog toga pribegavaju ilegalnom radu.