Rad na stvaranju automobila budućnosti

Do tada je, medjutim, još dalek put, ali takmičenje za najbolje rešenje je u istraživačkim laboratorijama autoindustrije odavno počelo. Nemački proizvodjači pri tom nade polažu u vodonik kao energetski pokretač budućnosti – jer nije štetan po životnu sredinu i može se dobijati iz obnovljivih izvora. Prva probna vozila sa gorivnim ćelijama već krstare putevima, ali se pre 2020. godine ne računa sa serijskom proizvodnjom takvih automobila. Do tada se medjutim, moraju činiti medjukoraci i, s obzirom na sve skuplju naftu, traganje za alternativnim gorivima je u punom jeku.

Šef istraživačke laboratorije Folksvagenovog koncerna Franc-Jozef Pefgen kaže:

«U našem istraživanju je pitanje goriva i pogona motora daleko najvažnija tema. Dakle, na istraživanje alternativnih tehnologija pogona motora i goriva odlazi 30 do 35 odsto našeg ukupnog budžeta. Mi smo se potrudili da saznamo šta je moguće činiti sa tehnologijama koje su nam danas poznate, ako bi bismo ih i narednih godina koristili. I došli smo do zaključka da se 50 odsto potrošnje goriva u Evropi može pokriti alternativnim gorivima – od čega polovinu čine takozvana biogena goriva», reči su ovog eksperta.

Ali put kojim se udaljavamo od nafte kao goriva je svakako još dug. Medjutim, sigurno je i ovo: ne postoji nijedna tehnologija za koju se može reći da je najbolja. Već ima mnogo varijanti: bilo da je u pitanju hibridni motor kao kombinacija motora na sagoirevanje sa elektromotorom, bilo da su u pitanju mešavine raznih bio-goriva. Nemački proizvodjači automobila nameravaju da narednih godina postignu napredak u tome i motore tako opreme da udeo korišćenja biogoriva bude bar deset odsto. I tu se naravno neće zaustaviti. Bernd Gotšalk, predsednik Udruženja nemačke automobilske industrije kaže:

«Mi imamo s jedne strane vodeće tehnologije u svetu, kao, recimo, kada je reč o dizelu. S druge strane mi smo danas došli do saznanja da sa takoznavim «dizajniranim gorivima» imamo idealne uslove za projektovanje budućih motora. I zato mi zajedno sa našim partnerima iz industrije mineralnih ulja sprovodimo istraživačke programe u cilju dobijanja dizajniranih goriva od biomase i od celuloze. To su koraci koji će dovesti do redukcije ispuštanja ugljendioksida u atmosferu do 90 odsto – što je za sve učesnike dobitna kombinacija», naglašava predsednik Udruženja nemačke automobilske industrije.

Ali koliko je dosad bio težak taj put, jasno govori primer takozvane fleksi-fjul tehnologije. Automobili koji se proizvode po toj tehnologiji, odnosno koji kao gorivo mogu da koriste i benzin i etanol, već prema želji, a koje proizvodi Ford, su u Švedskoj pravi hit. Tamo za takve automobile ima već preko 300 specijalnih pumpi. Nasuprot tome, u Nemačkoj je tek u decembru prošle godine otvorena prva bio-etanol pumpa. To je mali, ali značajan korak, za dalje istraživanje, smatra Bernard Mates, prvi čovek Forda u Nemačkoj.

«Što se tiče istraživanja i razvoja, recimo, kada je u pitanju patentiranje, a time i sprovodjenje ideja u konkretne projekte, mi smo sada vodeći u Nemačkoj, ali i u svetu. Ako samo pogledamo Ford Motor Company – mi tu imamo vrlo visok udeo u investicijama za istraživanje i razvoj, jer smatramo da je trajni napredak moguć samo ako razvijamo alternativne mogućnosti pogona motora i ako vršimo dalja istraživanja drugih materijala kada je reč o dinamici vožnje i bezbednosti vozila», kaže Mates.

Ali upravo u tim oblastima inženjeri koji rade u centrima za istraživanje pri fabrikama automobila često nailaze na protivrečnosti. Tomas Veber, član predsedništva DajmlerKrajslera i šef istraživačkog tima Mercedes Car Group ističe:

«Mi smo preduzeli ogromne napore, kako bismo savladali problem emisije štetnih gasova u atmosferu, ali to istovremeno dodatno povećava težinu automobila. Mi želimo saobraćaj bez udesa, i za to moramo da napravimo sigurniji automobil, ali to takodje povećava težinu vozila. A mi znamo da 20 kilograma težine više znači veću potrošnju goriva za jedan odsto. To znači mi moramo sve da preduzmemo da uprkos inovacionoj tehnici, automobil i dalje ostane lak. I ako nam to jednog dana podje za rukom onda ćemo postići cilj da napravimo automobil koji neće biti štetan za životnu sredinu, i kojim će i kupci biti zadovoljni», kaže Veber.

Izazov je jasan.Mora se napraviti automobil koji uopšte ne ispušta štetne materije u atmosferu i to već i zbog toga što će se u svetu u narednih 15 godina broj motornih vozila udvostručiti. Uz motore sadašnje generacije, tada više ne bi bilo vazduha za disanje.