Radije bacim, nego da prodam

„Najradije kupujem bio mleko od srećnih krava," kaže jedna žena koja za mleko luksuz klase plaća evro i 19 centi. A koliko košta normalno sveže mleko u najobičnijoj prodavnici? Ima ga za 55 centi, to su jeftina mleka, a ima ga i za 89 centi. Sve zavisi od kvaliteta.

Većina potrošača u Nemačkoj smatra da je dobro je ono što je jeftino. Jer nešto drugo sebi ne mogu ili ne žele da priušte. „Ako svi kupuju jeftine stvari onda se ne treba čuditi kada nastanu problemi."

Mleko za 43 centa!

Problemi? Njih pre svih imaju seljaci koji se bave proizvodnjom mleka. Oni kažu da više ne mogu da pokriju troškove proizvodnje dobijajući od mlekara od 28 do 34 centa po litru. Seljaci traže 43 centa!

Veliki lanci supermarketa kao Aldi, Lidl i Plus imaju izvesnu moć na tržištu. Oni sa mlekarama uspevaju da dogovore niske cene otkupa, a potom i drugi, manji lanci, žele takođe niske cene.

„Vlada bi to sigurno mogla da sredi, ali kako još i time da se bavi?“ - kaže jedna domaćica.

Ukidanje kvota do 2015.

Ono što savezna vlada već čini jeste da sledi pravila EU. 1984. su uvedene kvote mleka kojima je utvrđeno koliko mleka svaki seljak sme da proizvede. Cilj je da se spreči hiperprodukcija i da se obezbedi stabilnost cena. Do 2015. kvote bi trebalo da nestanu – što znači da će seljaci u Evropi moći da proizvode mleka koliko hoće.

Ponuda i potražnja

Kada ima mnogo mleka – cena opada. A kada cene padaju ljudi više kupuju, a što više kupuju cena se povećava. I kada se u određenom trenutku list okrene, pa zbog visoke cene potražnja opadne, opet se stvori višak mleka i cena opada. I tako u krug.

Borba za fiksnu cenu

Međutim, nemački seljaci skoro uopšte ne profitiraju od faze u kojoj je mleko skupo. Profit ostaje u trgovini. Zbog toga seljaci žele neku vrstu fiksne cene. Bore se štrajkovima, a dok ne postignu cilj, mleko će radije bacati.