Radna mesta na prvom mestu

U Evropi je sve manje radnih mesta. Ekonomska kriza u velikoj meri ogleda se u redukciji broja zaposlenih u EU i zemljama evrozone. Nasuprot periodu od 2006. do 2008. kada je širom Evrope otvoreno oko devet miliona novih radnih mesta, ove i sledeće godine očekuje se gašanje čak osam miliona radnih mesta, dok bi nezaposlenost u EU mogla da pređe deset procenata.

Na specijalnom samitu u Pragu predstavnici evropske Trojke (Češka, Švedska i Španija), zajedno sa predsednikom Evropske komisije, Žozeom Manuelom Barozom i komesarom za socijalna pitanja, Vladimirom Špidlom, razmotrili su mere za očuvanje zaposlenosti u Evropi. Tom prilikom Barozo je poručio građanima Evrope: „Ovim sastankom hoćemo da pokažemo želju da vaša radna mesta budu evropski prioritet broj jedan, pogotovo u vreme ekonomske krize. Svesni smo teškoća i nesigurnosti sa kojima se danas suočavaju građani Evrope, ali mi smo tu da delujemo u njihovom najboljem interesu. Do ekonomskog oporavka ne može doći ako postoji socijalni kolaps, kao i što ne postoji socijalni napredak u vremenu ekonomske pustinje.“

Mere za novih 3,5 miliona radnih mesta

Svi prisutni na ovom sastanku u Pragu, složili su se sa činjenicom da u ovom trenutku koordinisana akcija nacionalnih mera članica Unije, uz saradnju sa Evropskim socijalnim fondom i Evropskim globalizacionim fondom, može da donese najbolje rezultate. Potrebno je postići i dobru komunikaciju i na relaciji zaposleni-poslodavci. Prema nekim procenama, mere na kojima rade ekonomski stručnjaci EU mogle bi da rezultiraju otvaranjem 3,5 miliona radnih mesta u narednim godinama. Neke, od već razmatranih mera u borbi protiv nezaposlenosti, izneo je predsednik EK, Žoze Manuel Barozo:

„Možemo da zadržimo ljude na poslovima tako što ćemo smanjiti broj radnih sati, a tako dobijeno vreme iskoristiti za njihovu obuku. To je već praksa u nekim firmama u EU. Zatim posebnu pažnju moramo posvetiti mladima i omogućiti im mesta za praksu. Takođe moramo tačno utvrditi rokove za pomoć nezaposlenima.“

Zadržavanje postojećih radnih mesta, što brže ponovno zapošljavanje onih koji ostanu bez posla, edukacija i prekvalifikacija radnika u skladu sa potražnjom na tržištu rada, neke su od osnovnih mera u borbi protiv nezaposlenosti, ocenili su evropski zvaničnici u Pragu. Time su date i preporuke koje će poslužiti kao osnova za razgovore o rešavanju problema nezaposlenosti, o čemu će šefovi vlada i diplomatija EU razgovarati na evropskom samitu već u junu.

Svetlo na kraju tunela?

Brojke dakle govore da je stopa inflacije usporena, ali da nezaposlenost i teškoće u javnom finasiranju rastu unutar EU. Iako se prvi znaci oporavka očekuju tek krajem sledeće godine, nadu da možda i ranije može doći do pozitivnog obrta, pružaju poslednje informacije iz Australije, gde je suprotno ekonomskim predviđanjima, u aprilu došlo do smanjenja broja nezaposlenih i otvaranja novih 27.000 radnih mesta. Da li je to i svetlo na kraju mračnog tunela globalne ekonomske krize, ostaje da se vidi.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović