Radnici u Folksvagenovoj fabrici u Slovačkoj razmišljaju drukčije od svojih nemačkih kolega

Kafana ispred kapije Folksvagenove fabrike u Bratislavi ima odgovarajući naziv – zove se ”Pasat”. Tu se Folksvagenovi radnici jutarnje smene već oko podne opuštaju uz čašu piva. Jedan od njih priča:

"Radnike ovde samo izrabljuju. U Folksvagenu je radnik samo broj. Ako ne dodje broj 52, onda će doći broj 132”.

Spor oko plata izmedju koncerna i nemačkih radnika i ovde je tema razgovora. Ali za zahteve nemačkog sindikata IG-Metal slovački radnici u Folksvagenu nemaju razumevanja.

"Mi smo svi u Evropskoj uniji, radimo isti posao za isti koncern. Ali neki za to dobijaju pet-šest puta veću platu nego mi. To nema nikakve veze sa pravdom. Za plate koje mi ovde zaradjujemo Nemac ne bi ni ustao iz kreveta. Mi dobijamo svega 50 centi kao dodatak za noćni rad, a po satu radimo za evro i 25 centi. Nemac nikad u životu ne bi radio za te pare”, naglašava slovački radnik.

Radnik u Folksvagenovoj fabrici u Slovačkoj zaradjuje mesečno oko 500 evra. To je zaista peti deo od onoga koliko primi njegov kolega na istom poslu u Nemačkoj, ali je još uvek znatno iznad proseka plata u Slovačkoj. Manje plate, niži porezi, fleksibilno radno vreme i uglavnom ukinuta zaštita od dobijanja otkaza, su od Slovačke napravili pravi raj za investitore – naročito u oblasti automobilske industrije. Folksvagenova fabrika u Slovačkoj je poslednjih godina postala jedan od najvećih pogona ovog koncerna u svetu. Tu se ekskluzivno proizvodi Folksvagenov tip vozila Tuareg.

Dok slovački radnici u kafani gundjaju protiv svojih nemačkih kolega, slovački sindikat demonstrira solidarnost sa nemačkim. Zahtevi IG-Metala u Nemačkoj su opravdani, kaže Ivan Saktor, predsednik Konfederacije slovačkih sindikalnih udruženja. I to bi po njegovom mišljenju trebalo da ima odraza i na slovačke radnike u Folksvagenu:

”Mi stvari naravno vidimo drukčije nego radnici u fabrici. Za slovačke prilike Folksvagen daje relativno dobre plate. Ipak slovački radnici u Folksvagenu bi mogli da pruže podršku nemačkim kolegama – ali ne obustavom rada”, kaže on.

Vodja slovačkog sindikata je razočaran nedostakom medjunarodne solidarnosti medju radnicima i to upravo u Folksvagenu. On navodi primer Folksvagenove filijale Seat. Kada prošle godine rukovodstvo koncerna nije moglo da se dogovori sa španskim sindikatom u vezi sa fleksibilnijim radnim vremenom, jedan deo proizvodnje Seata Ibice je jednostavno premešten u Bratislavu. Pošto je španski sindikat popustio, stvari su vraćene u predjašnje stanje. Ivan Saktor oštro osudjuje ovakvu politiku koncerna:

"Poslodavac preti nekom vrstom spirale smrti: ako radnici pružaju suviše veliki otpor, proizvodnja se jednostavno seli u neku damping-zemlju. To nas naravno ne raduje. Jer mi želimo da naši radnici u Slovačkoj budu tako dobro plaćeni da poslodavci ne mogu da preduzmu takav korak”, naglašava predsednik slovačkih sindikata.