Rasizam na brazilski način

Velika robna kuća se kao iz vedra neba pretvara u plesnu pozornicu. Deset, dvadeset, stotinu mladih počinju da se izvijaju u ritmu. Njihov „nastup“ traje sve dok se ne pojave radnici obezbeđenja. Izraz njihovih lica i gestovi jasno pokazuju što oni o svemu tome misle. I mladi se povlače.

Ples u hramovima diskriminacije

Naziv ovog pokreta je „Rolezinjos“ što bi u prevodu značilo – diskretno koturanje. Reč je o mirnim protestima mladih crne boje kože koji većinski žive i predgrađima velikih gradova. Baš kao i učesnici velikih protesta tokom prošle godine, i oni žele da izraze svoje nezadovoljstvo zbog diskriminacije i rasizma koji u Brazilu itekako postoji. Mladi se služe socijalnim mrežama na internetu i na ovaj način dogovaraju mesto i vreme okupljanja. A to su uvek velike robne kuće, tržni centri u kojima oni nisu rado viđeni gosti. Naprotiv, budući da vlasnici pomenutih šoping-molova mogu sami da odluče koga će pustiti u svoje prostorije a ko će ostati pred vratima, najčešće su upravo mladi crne boje kože ti kojima je zabranjen pristup. Otkako su počeli s ovim akcijama, mere „bezbednosti“ su drastično pojačane.

Ali mladi crnci su uspeli makar da uvuku društvo u važnu i neprijatnu diskusiju o rasizmu. „Mladi u robne kuće više ne dolaze, ne jer im smetaju klima uređaji u prostorijama, već zato što ih im se ne dozvoljava ulazak. Ovakve ‘zaštitne mere' nisu prihvatljive kao niti omalovažavanje mladih mušterija“, piše list Folj iz Sao Paola. „Živimo u vremenu u kojem društvena i etnička diskriminacija više ne smeju da postoje. Pri tome se čak ne misli na beskućnike, već na samu boju kože. Ona je odlučujuće merilo hoće li neko biti pušten u robnu kuću ili ne“, dodaje se u tekstu.

Društveni jaz

Brazil je zemlja velikih društvenih razlika. One se primećuju i na tržištu rada. Iako se situacija u poslednje vreme polako mijenja, zahvaljujući raznim socijalnim programima, diskriminacija još uvek postoji. Prema podacima Nacionalnog ureda za statistiku, oko 53 odsto onih koji su tokom prošle godine bili u potrazi za poslom bile su osobe crne boje kože. Među onima koji već više godina bezuspešno traže zaposlenje, postotak osoba iste boje kože iznosi 60 odsto. Ovakva situacija je vidljiva i ako se pogledaju podaci za zaposlene. Potomci afričkih doseljenika i robova u Brazilu tek retko uspevaju da se popnu malo više na društvenoj lestvici. Pri tome, oni su manjina tek uslovno rečeno – od 200 miliona Brazilaca čak 45 odsto su tamnoputi.

„U tom smislu se i pokret Rolezinjos može protumačiti ne samo kao protest za ulazak u robne kuće već i činjenicu da je ovim mladima dosta i da više ne žele da prihvate vladajuću situaciju“, kaže Rozana Pinjeiro Makado, profesorka antropologije sa Oksforda.

„Neslana šala“

Međutim, crnci u Brazilu nisu izloženi samo svakodnevnoj diskriminaciji i rasizmu već i provokacijama. Tako je recimo ovih dana Kasio Lanjes, jedan od učesnika brazilske verzije „Velikog brata“ izjavio pred kamerama kako „čezne za vremenom kada držanje robova nije bio nikakav prekršaj niti zločin“. Njegov je otac odmah reagovao i izjavio da je reč o neslanoj šali njegovog sina. Ali, on nije bio jedini. Ovih dana se pred sudom za mlade prestupnike mora pojaviti jedan 16-godišnjak koji je na jednoj digitalnoj platformi za prodaju svega i svačega napisao kako nudi „crnce za svakojaku upotrebu po ceni od 35 centi“.

„Upravo zato je rasizam opasan i moramo ga suzbiti. On u osobama crne boje kože ne vidi ljudska bića, već – u najgorem slučaju – opasne zveri“, kaže Luiza Bairos, šefica Kancelarije za razvoj etničke jednakosti u Brazilu. Borba protiv predrasuda bi mogla da potraje. Za sada je najvažnije da mlade generacije konačno aktivno reaguju i protestuju protiv ovakvih negativnih, čovjeka nedostojnih pojava – pa makar i samo plesom…

Autori: Kersten Knip / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević