Rasprava o zabrani NPD-a

Desni ekstremisti iz Nacionalno-demokratske partije Nemačke (NPD) šire ksenofobiju i antisemitizam. Nemački Bundesrat (Veće saveznih pokrajina) smatra da NPD deluje protivustavno i zbog toga je krajem prošle godine odlučeno da se povede postupak za zabranu te stranke. Istovremeno, parlament i vlada Nemačke smatraju da je zabrana pogrešan korak.

Neuspesi iz prošlosti

Situacija je bila sasvim drugačija 2001. Zabranu su tada podržavali i Vlada i Bundestag i Bundesrat. Ipak, Ustavni sud je dve godine kasnije oslučio da je zabrana neustavna. Naime, nemačka vlada je svoju inicijativu za zabranu NPD-a zasnivala na izjavama do kojih se došlo u suprotnosti sa ustavom, a neke od tih izjava dali su ljudi koje su plaćani novcem nemačkih poreskih obveznika. Drugim rečima, to su bili doušnici vlasti. Nemačke službe ih nazivaju „vezistima“ i njihov zadatak je da prenose osetljive, tzv. insajderske informacije.

Neka stranka može biti zabranjena samo kada krši nemački Osnovni zakon, a do toga može da dođe samo kada „nema mešanja države“, objašnjava stručnjak za desničarski ekstremizam Hajo Funke: „Dakle, činjenica da postoji povezanost države preko 'vezista', bila je dovoljna da se postupak okonča.“

Ovoga puta, sve bi trebalo da bude drugačije. Konferencija ministara unutrašnjih poslova, zajednički organ koji okuplja 16 ministara unutrašnjih poslova nemačkih saveznih pokrajina, odlučio se za zabranu NPD-a još 2011. godine. Dogovoreno je da se sve pripremi za takvu odluku Bundesrata. „Konferencija ministara unutrašnjih poslova bila je pokretačka snaga za taj korak“, objašnjava socijaldemokratski senator iz Bremena Ulrih Mojrer. Da bi se izbegla greška napravljena prethodnog puta, svi „vezisti“ povučeni su sa vodećih funkcija u NPD-u. Ministri unutrašnjih poslova očekuju da će, nakon zabrane biti i okončano finansiranje NPD-a iz dela budžeta namenjenog za finansiranja partija, i time otežavan rad te stranke na otvorenom (recimo demonstracije na ulici prim. ur.)“, kaže Mejerer. U pripremi za postupak, Konferencija ministara odštampala je čak 1.000 strana materijala koje „jasno pokazuju kakav duh vlada u partiji.“

Kakva će biti korist od zabrane NPD-a?

Hajo Funke kaže da je NPD zrela za zabranu, ali takođe misli da kraj NPD-a neće biti i kraj problema. „Daleko je važnije, da se spreči svakodnevni teror neonacista. Još uvek se događa oko 1.000 nasilnih zločina godišnje“. kaže Funke.

Što se tiče vlade, otpor prema zabrani je posebno jak kod liberala, manjeg koalicionog partnera u Vladi Nemačke. Liberali su mišljenja da zabrane NPD-a neće mnogo pomoći u borbi protiv desničarskog ekstremizma. Predsednik liberala Filip Resler ovako sumira stav svoje partije: „Glupost je nemoguće zabraniti“

Socijaldemokrata Ulrih Mojrer međutim tvrdi da je šteta što se vlada povinovala pritisku liberala. „Naravno da smo se nadali da na svoju stranu privučemo i Vladu i parlament“, kaže Mojrer, „ali problem je što su i među demohrišćanima mišljenja veoma podeljena.“ Mojrer takođe kaže da njegove kolege u pokrajinama na istoku Nemačke imaju velike probleme sa ekstremnim desničarima i da „željno očekuju zabranu NPD-a“. Senator iz Bremera veruje da će i sama javna rasprava o zabrani biti od velike koristi. Javnosti će se tako staviti do znanja da demokratske partije u Nemačkoj ne tolerišu NPD. „Ispravili smo grešku iz prvog pokušaja. Naravno, uvek ima rizika, ali je važno da se bavimo tom temom“, kaže Majerer i zaključuje: „Najgore je ne raditi ništa“.

Autori: Karla Kristina Blajker / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković