Rastu nade na korejskom poluostrvu

„Skroman korak u pravom pravcu“ – tako je sporazum sa Severnom Krejom ocenila američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton. Džej Karni, portparol Bele kuće, rekao je da „za ovim prvim korakom prema potpunom i kontrolisanom nuklearnom razoružanju moraju da uslede dela“.

Bilateralnim sporazumom predviđeno je da Severna Koreja obustavi testiranje nuklearnog oružja, da se odrekne ispaljivanja raketa dugog dometa i obogaćivanja uranijuma, kao i da dozvoli inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da posete reaktore u Jongbjongu.

„To ne znači, da će razgovori šest strana biti nastavljeni sutra“, objasnio je Brus Klingner, iz fondacije „Heritedž“. Klingner je, inače, u američkoj tajnoj službi CIA bio zadužen za ocenjivanje vojne situacije u Severnoj Koreji. „Sadašnji ugovor u prvom redu omogućava dalje bilateralne razgovore između Severne Koreje i SAD, kako bi se izradila agenda za nastavka razgovora između šest strana“, izjavio je Klingner. Pregovori o nuklearnom razoružanju Severne Koreje sa Južnom Korejom, Kinom, Japanom, Rusijom i SAD od aprila 2009. su na ledu, nakon što je Severna Koreja napustila pregovarački sto.

Nastavak pregovora posle smrti Kim Džon Ila

Do pregovora o nastavku razgovora došlo je još prošle godine, pod bivšim vlastodršcem Kim Džon Ilom. Američka vlada bila je po malo iznenađena kada su neposredno nakon njegove smrti iz Pjongjanga došli signali da bi pregovori mogli da se nastave odmah.

Portparol Džej Karni kaže da se politika američke vlade nije promenila od dolaska na vlast predsednika Baraka Obame. „SAD su igrale važnu ulogu u pregovorima i Kinezi su na njih vršili pritisak da se vrate za pregovarački sto“, kaže Ivens River sa instituta „Brukings“. On je godinama u američkom ministarstvu spoljnih poslova bio stručnjak za Aziju i ima iskustva sa pregovorima sa Severnom Korejom.

„SAD su oduvek tvrdile da mora doći do napretka ili bar nade u napredak da bi učestvovale na pregovorima“, kaže River. Sadašnji sporazum upravo budi te nade, što znači se da se nalazimo na nivou na kojem smo se nalazili pre tri godine.

Hrana, ali ne za vojsku

Na stav Severne Koreje se u Sjedinjenim Američkim Državama minulih godina gledalo sa sve većom zabrinutošću. „Od potapanja južnokorejskog ratnog broda ’Čeonan’ i artiljerijskog napada na južnokorejsko ostrvo Jeonpieong 2010. u SAD je vladala velika zabrinutost da bi Severna Koreja ponovo mogla da provocira, zato što su razgovori prekinuti“, kaže River. Za SAD bio je to važan podsticaj da nastave ove razgovore.

SAD naglašavaju da 240.000 tona hrane koje su obećale nisu nagrada za predusretljivost Severnih Koreanaca u vezi sa atomskom programom. Humanitarna pomoć SAD moguća je zato što se Severna Koreja odrekla dva zahteva, izjavili su predstavnici Stejt dipartmenta. Severna Koreja više nije insistirala na isporuci pirinča i žita – što su SAD odbijale da isporuče jer se mogu koristiti za vojsku ili političku elitu – i drugo, dozvolila je kontrolu raspodele hrane.

Planirana je između ostalog isporuka biljnog ulja, mahunastog povrća i specijalne hrane za neuhranjene bebe i malu decu. Isporuke će se odvijati u tranšama od po 20.000 tona u 12 meseci. Još je nejasno kada će one početi, ali polazi se od toga da su Severni Koreanci veoma zainteresovani za skoro pristizanje isporuka pomoći, pošto je glad „goruće pitanje“, kako to priznaju i same vlasti.

Autorke: Kristina Bergman, Vašington / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković