Rat crkava

Spor izmedju SPC i CPC traje više od deceniju i po, a država ga je u zavisnosti od potreba koristila u političke svrhe. CPC je i formirana kada je pre petnaest godina počela priča o Crnoj Gori kao nezavisnoj državi, no u skladu sa tadašnjom zvaničnom politikom bila je u nemilosti vlasti.Kako je vladajućha koalicija menjala politiku, za svoje interese je koristila i CPC.Spor je kulminirao uoči usvajanja novog crnogorskog Ustava, koji bi trebalo da definiše pitanje veroispovesti.U osnovnoj verziji najvišeg pravnog akta navedeno je da je CPC prva verska zajednica, što je izazvalo oštre reakcije prosrpske opozicije.

Mitropolija poseduje imovinu velike vrednosti u Crnoj Gori a u njenom vlasništvu su neke od najvećih hrišćanskih relikvija.Iz SPC poručuju da najavu crnogorske crkve doživljavaju kao remećenje duhovnog mira.Jerej Velibor Džomić je tako kazao da sveštenici takozvane CPC ne mogu da vrše nikave obrede u pravoslavnim crkvama, jer nisu nikakvi pravoslavni, nego rašćinjeni popovi, te da im niko ne može zabraniti da grade nekakve svoje bogomolje.

I sa najviše državne adrese je saopšteno da će štititi imovinu SPC.Predsednik Filip Vujanović je kazao da je obaveza svake države da štiti legalnu imovinu i izrazio nadu da će CPC prilikom donošenja konačne odluke biti “ogovorna prema pravnom poretku države”.

Izjava Vujanovića nije iznenadjenje ni u političkom smislu - dobri poznavaoci prilika ocenjuju da je on uvek intimno podržavao Mitropiliju crnogorsko primorsku.U vladajućoj stranci ima, medjutim, i onih koji smatraju da bi država nakon sticanja nezavisnosti, u granicama svoje nadležnosti, trebalo da se umeša u rešavanju otvorenih crkvenih pitanja.

CPC bi odluku o preuzimanju hramova trebalo da donese na Saboru koji je zakazan za 21. april.Tada će se vieti da li su njihove namere da nasilno preuzimaju bogomolje po Crnoj Gori ozbiljne ili je u pitanju neka vrsta pritiska uoči donošenja novog Ustava, kako ocenjuju pojedini analitičari.