"Rat je podstakao ekstremizam"
23. maj 2007.
Pero Sudar više liči na uglednog poslovnog čoveka nego na nadbiskupa rimokatoličke crkve u Sarajevu. U salivenom tamnom odelu, kratke prosede kose – samo sveštenička kragna odaje duhovnog čoveka. Sudar objašnjava: «Ovde se vodio rat za teritorije. Ali, da bi to prikrili, mediji i ostali su proglasili da en možemo više da živimo jedni sa drugima jer smo različitih nacionalnosti, kultura i religija. To, međutim, nije bio razlog za rat, verska osećanja su bila instrumentalizovana.»
Rat je ipak snažno uticao na zajednički život različitih verskih i etničkih grupa. Iskustva rata, genocid i proterivanje otvorili su u Bosni i Hercegovini vrata radikalno-islamističkim nazorima. Nadbiskup Pero Sudar primećuje da su muslimani pre rata sigurno bili najtolerantnija grupa u Bosni i Hercegovini ali da im je za vreme rata podrška najviše stizala iz islamskih pa i radikalno-islamskih krugova.
Da islamističke ideje u Bosni mogu da nađu sledbenike, pogotovu među mladim ljudima, Sudaru je potpuno jasno: «Lako je mladim ljudima, posebno onima koji nemaju dobru perspektivu u sopstvenoj zemlji, ponuditi neka nazovi-rešenja. A ako im se kaže da su oni važna karika u jednom velikom svetskom projektu, to je onda posebno opasno.»
Još jedan hrišćanski sveštenik, profesor teologije Marko Oršolić, ukazuje da su stanovnici Bosne i Hercegovine u ratu bili ostavljeni na cedilu te da otuda potiče okretanje nekih od njih vahabizmu, radikalno strogom učenju islama. Oršolić, prvi čovek katoličkog reda Franjevaca u Sarajevu, upozorava: «Vahabizam je opasan po islam u čitavom svetu. To je pokret iz 18. veka. U svakoj religiji ima fundamentalista – u islamu su to vehabije.»
Tradicionalni islam u Bosni predstavlja reis-ul-ulema Mustafa efendija Cerić. U 450 godina staroj Carevoj džamiji u Sarajevu goste dočekuje u dugoj odori ispod koje se vide prugaste pantalone i bela košulja. Iako u mnogo čemu prozapadnih pogleda, Cerič je bio potpisao deklaraciju kojom se od Evrope traži da prihvati muslimansko pravo. Ako vođa muslimanske zajednice u Bosni zagovara šerijat, strahuju Cerićevi kritičari, kako će onda sprečiti širenje verskog ekstremizma u svojoj zemlji.
Vehabije se u Sarajevu okupljaju u velikoj džamiji kralja Fahda. Džamija je donacija Saudijske Arabije, baš kao i veliki kulturno-obrazovni centar uz nju. Sarajevski stručnjaci ipak ukazuju da ekstremi način razmišljanja među građanima nije raširen ali da vehabija, na primer, u Bosni ima koliko i u drugim evropskim zemljama.