Rat u Avganistanu postaje Obamin

Fajnanšel tajms Dojčland piše o američkim dilemama u vezi sa Avganistanom:

„Za američkog predsednika najvažniji front u ratu sa talibanima nije na Hindukušu, nego kod kuće. Obama mora da donese odluku od strateškog značaja, da odluči da li će ispuniti zahtev komandanta američkih snaga generala MekKristala i u Avganistan poslati još više vojnika ili će se prikloniti onima koji traže kompletnu promenu strategije – povlačenje vojnika i usredsređivanje na borbu protiv terorista Al Kaide. Ma šta predsednik odlučio rezultat je isti - njegovom odlukom rat koji je nasledio od prethodnika konačno postaje Obamin rat kao što je irački rat bio Bušov.

Kao što se Obama dugo nije izjašnjavao o detaljima plana zdravstvene reforme, tako su nepoznati i detalji plana za Avganistan. Zna se tek ponešto o MekKristalovoj ideji o pojačanju i to se saznalo samo zahvaljujući indiskrecijama. Bela kuća trenutno nije spremna da se upušta u žestoku debatu, delimično i zbog toga što je i sam Obama još neodlučan. Međutim, što se više oteže sa odlukom, utoliko će biti manja podrška vojnom angažovanju u Avganistanu“, piše Fajnenšel tajms Dojčland.

Bolje Berluskoni nego neko nepoznat

List Štutgarter cajtung piše o političkoj situaciji u Italiji:

„Čak i kada bi Italijani našli alternativu Berluskoniju ne znaju šta bi dobili. Zato ne čudi što se u vremenima krize radije drže onoga koga znaju, nego da eksperimentišu. Zar Berluskoni nije čitavog života dokazivao da je uprkos svim otporima u stanju da postane jedan od najbogatijih ljudi u zemlji i da je uvek znao da izigra državu obilazeći zakone“.

Povodom izveštaja o siromaštvu dece u svetu list Tiringer algemajne piše:

„Širom sveta milionima dečaka i devojčica uskraćeno je detinjstvo. I što je još gore – tamo gde deca rade na poljima ili u fabrikama umesto da idu u školu samo se produbljuje siromaštvo.

Zaštita dece, vrlo konkretno, počinje u nemačkim robnim kućama. Pre svega industrijski razvijene zemlje moraju se izboriti da se tekstilni proizvodi, cipele, koža, igračke ne prodaju budzašto zahvaljujući radu dece. Međutim, kupci u tom slučaju moraju biti spremni i da više plate za uvezenu robu ukoliko postoji garantija da su je proizveli očevi, a ne njihova deca“.

Sa novim redom vožnje – u drugoj polovini decembra – nemačka železnica podiže i cene – u proseku za 1,8 odsto. Tim povodom list Berliner cajtung piše:

„Proteklih godina železnica je poskupljenja pravdala ogromnim rastom cena energije. Međutim, te cene su 2009. značajno snižene. Sada železnica odjednom pokušava da objasni da to nema nikakvog uticaja na troškove poslovanja, jer ona ima dugoročne ugovore. Zašto to nije važilo i prethodnih godina? Tako ostaje sumnja da Železnica unutrašnje probleme pokušava da reši na račun putnika“.

Mladi ne misle na penziju

Povodom vesti da se sve manje štedi za penziju, naročito kada je reč o mladima, list Rajniše post piše: „Trošiti više u vremenima krize, a manje stavljati na stranu za stare dane, može biti trenutno korisno za podsticanje privrednog rasta. Međutim, dugoročno takvo ponašanje je katastrofalno. Svako ko misli da će moći da živi samo od penzije i bez ušteđevine kojom bi dopunio tu penziju, u kobnoj je zabludi.

Istina, nije krivica samo do građana. Crne ovce među finansijskim savetnicima prodavali su ljudima programe štednje za penziju koji nisu vredeli koliko papir na kome su bili odštampani. Na taj način lako se gubi volja za štednjom. Sada je država na potezu. Mora se štedeti i građanima se mora objasniti zašto je to važno i istovremeno pružiti im poreske olakšice za štednju za starost“, piše „Rajniše post“.

priredio: Nenad Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević