Ratni zločini - ko krije podatke?

Vesna Teršelić iz zagrebačke nevladine organizacije Dokumenta najavila je da će u Prištini naredne sedmice biti održan četvrti regionalni skup posvećen ideji Rekoma: "Dogovorili smo se da će Priština biti ono mesto i ono vreme kada ćemo formalizirati našu koaliciju i nakon toga ići s predlogom prema vladama."

Sve ostaje zapisano, ali i - daleko od javnosti

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo istakla je da su suđenja za ratne zločine značajna ali ne i dovoljna da bi žrtve koliko-toliko zadovoljile pravdu: "Sve ostaje zauvek zapisano u sudskim spisima, sve je snimljeno, nikad više niko neće moći da izmeni nijednu reč. Ali, to što je ona rekla čulo je možda 50 ljudi u sudnici, nije se čulo izvan te sudnice, niko nije mogao da čuje i da vidi kako izgledaju ti optuženi dok slušaju kada jedna majka govori o odvođenju svog sina."

I vlade kriju podatke

Ivan Pšenica iz Saveza udruga obitelji nestalih i zatočenih hrvatskih branitelja rekao je da Regionalna komisija može da primora vlade da prestanu da skrivaju činjenice o nestalim osobama: "Komisija može uticati na politiku jednu, drugu ili treću koja iza sebe, otvoreno ću reći, krije određene podatke o onima koji se traže."

Međutim, predstavnici udruženja hrvatskih branitelja ne podržavaju ideju formiranja Rekoma: "Ne podržavamo tu ideju, to hoću otvoreno da kažem..."

Mora se javno govoriti

Inače, do sada, za ratne zločine u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije u kojima je poginulo više od 120.000 ljudi, osuđeno je svega 250 ljudi. Zbog toga pravda može biti zadovoljena samo ukoliko žrtve dobiju pravo da javno govore o svojim patnjama. Takođe, neće biti mira na ovom prostoru dok se ne razreši sudbina više od 17.000 osoba koje se i danas vode kao nestale.