Ravno do dna krize

Nezaposlenost je naročito pogodila zemlje koje su do sada smatrane uspešnim. Jedan od primera je Španija gde se broj nezaposlnih udvostručio i dostigao 17 procenata – to je rekord u EU. Zahvaljujući skraćenom radnom vremenu u Nemačkoj još nema masovne nezaposlenosti, ali pitanje je koliko će još moći tako.

Poseban su slučaj nove članice sa istoka Evrope. One su beležile visoke stope privrednog rasta, a negde se rast nastavlja uprkos krizi. Nasuprot tome, u mnogim starim članicama društveni proizvod se smanjuje - za članice evrozone, Međunarodni monetarni fond prognozira pad od tri odsto u ovoj godini.

Na istoku veliki problem je javni dug. Samo zahvaljujući zajmovima MMF-a i Evropske unije, Mađarska se spasla bankrotstva. Međutim, na sastanku na vrhu u martu, nemačka kancelarka Angela Merekl nije htela ni da čuje za nekakav fond za spasavanje budžeta istočnoevropskih zemalja:

„Do sada smo pokazali, upravo na primeru Mađarske, da pomažemo državama u nevolji, ali ne mislim da je situacija ista u svim zemljama istočne i srednje Evrope“, izjavila je kancelarka u Briselu.

Ne buditi lažne nade

Na mnogobrojne programe za podsticanje rasta mnogi gledaju sumnjičavo i švedski premijer Fredrik Rajnfelt kaže:

„Došli smo do trenutka u kome EU čini sve što može i u kome mnoge članice imaju ogroman budžetski deficit. To stvara nove probleme - vodi većim kamatama i većim porezima kako bi se uspostavila ravnoteža.“

Poseban problem je automobilska industrija koja je u nekim zemljama - Francuskoj i Nemačkoj, na primer - od ključnog značaja. Međutim, evropski komesar za industriju Ginter Ferhojgen upozorava:

„Želeo bih sasvim jasno da kažem da ne bi trebalo očekivati viteza na belom konju koji će obećati spas, mada obećanje ne može da ispuni. Političari ne bi trebalo da bude nade koje ne mogu da ispune.“

U poslednje vreme ima znakova da se stiglo do dna, ali ako je to i tačno posledice krize osećaće se još godinama.

Autor: Kristijan Haselbah / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković